Ако демократе остваре резултат какав се очекује на изборима на средини мандата у САД, широм Европе ће се отварати шампањац. Међутим, они који подигну чаше можда би требало да размисле о томе шта их чека следећег јутра.
То што би демократе могле да преузму контролу над Конгресом вероватно неће донети тренутно олакшање Европи. Иако би код куће био ограничен, Трамп би и даље имао слободу да се усмери на спољну политику и трговину – области у којима извршна власт САД наилази на релативно мало ограничења из Конгреса – што повећава ризик од нових спорова и оштријих захтева према Европи.
"Била би грешка када би Европљани претпоставили да ће доћи до отопљавања трансатлантских односа", рекао је за "Политико" Волфганг Ишингер, немачки дипломата и бивши председавајући Минхенске безбедносне конференције. "Моја процена је да ће се догодити управо супротно."
Недавна анкета спроведена широм ЕУ показала је да 58 одсто испитаника навија за демократе, док за републиканце Доналда Трампа навија свега 18 одсто. Иако истраживања јавног мњења сугеришу да ће се жеља европских критичара америчког председника испунити, било би боље да избегну било какав тријумфализам или ликовање, саветује Ишингер.
"Овде у Европи биће гласова – чак и неких важних – који ће желети да славе и честитају демократама, али мислим да би то било погубно", рекао је он. "Саветовао бих својим европским пријатељима да буду уздржани и да не дају Белој кући повод да буде љута на Европу – бар не више него што већ јесте", додао је уз осмех.
Други су, међутим, скептични да ће уздржаност ишта променити. Међу њима је и Натали Точи, бивша саветница двоје високих представника ЕУ за спољну политику.
"Искрено говорећи, не мислим да су Трампу заиста потребни разлози или изговори да би напао Европу", каже она.
Трампов неуспех могао би да охрабри европске либерале и центристе, који су изборне поразе мађарског премијера Виктора Орбана и председника Србије Александра Вучића протумачили као доказ да је популизам достигао свој врхунац – или да је, у најмању руку, његов раст стагнирао.
Тај закључак би могао бити преурањен. Резултати анкета за француску политичарку Марин ле Пен, као и недавни успех немачке странке Алтернатива за Немачку (АфД), указују на то да популистичка политика и даље има снажан утицај. Ипак, неуспех покрета МАГА (Make America Great Again) пружио би либералима и центристима додатну мотивацију, сматра Точијева.
Међутим, да ли би победа демократа у краткорочном периоду донела корист Европској унији? "Не нарочито", каже Ишингер. Ако демократе преузму контролу над Конгресом, то ће имати мали практични утицај на Европу, а могло би чак и да погорша ситуацију.
"Ако се Доналд Трамп нађе уплетен у конгресне истраге и поступке опозива, те буде ограничен на унутрашњем плану од стране непријатељски настројеног Конгреса, он ће се неизбежно окренути областима у којима је моћ Конгреса ограничена – спољној и трговинској политици", додао је он. "Треба да се припремимо не за складније трансатлантске односе, већ за још више тензија и додатне захтеве које ће Трамп постављати пред Европу."
Курт Волкер, који је био последњи амбасадор САД при НАТО-у током мандата Џорџа В. Буша, дели исто мишљење.
"Не очекујте велике промене од Трампове администрације", упозорава он. "Конгрес ће истраживати све. Истраживаће Трампа, његову породицу, послове породице Трамп, Стива Виткофа и Џареда Кушнера, Илона Маска, као и Пита Хегсета и Каша Патела у вези са ФБИ-јем. Трамп ће се борити до краја, а све ће се претворити у велики циркус."
"Истина, демократе ће пружати много снажнију подршку Украјини и НАТО-у, али они не могу да наређују Трампу шта да ради", додаје Волкер. "Они могу да одобре средства, али Трамп једноставно може да каже: ’Па, нисам у обавези да их потрошим’."
Волкер предвиђа да ће Трамп интензивирати примену такозваног "џепног поништавања" (pocket rescission) – спорне правне теорије која омогућава повлачење средстава која је Конгрес претходно одобрио. "Такав образац понашања видели смо у многим случајевима, а најизраженије код увођења царина", закључује Волкер. "Међутим, у многим стварима, он би радије одуговлачио и водио борбу пред судовима."
Бивши амбасадор је изјавио да није сигуран какав ће став Трамп заузети када је реч о Ирану — да ли ће поново покренути војне операције или ће решавање кризе препустити Европи и Азији. Када је реч о НАТО-у и смањењу присуства америчких снага у Европи, Волкер претпоставља да ће Трамп бити опрезан, из страха од реакције домаће јавности.
С друге стране, Трампа је "изузетно тешко предвидети", каже Бронвен Мадокс, директорка и извршна директорка британског института "Чатам хаус". "Можда ће се, након почетног беса због изборног резултата, повући и посветити својим планираним споменицима, укључујући и балску дворану у Белој кући", навела је она без превеликог уверења.
Мадоксова не види разлог за славље, без обзира на изборни исход или Трампову реакцију. Уместо тога, европски лидери би требало да размисле о томе колико се Америка променила. "Амерички гласачи су два пута изабрали Трампа, а чак и ако му сада окрену леђа, ти избори показују да су они сада окренути себи", рекла је она.
Европљани су споро схватили значај покрета МАГА који је, каже, променио амерички политички пејзаж — укључујући и Демократску странку.
"Мислим да Америка више не види себе у Европи на начин на који је то некада чинила", рекла је она.