Стотине екстремно десничарских активиста марширало је кроз град Лавов у западној Украјини, носећи упаљене бакље и портрет националистичког вође из Другог светског рата и сарадника нациста Степана Бандере.
Скуп је одржан усред појачаних тензија између Украјине и Пољске због кијевског величања својих националистичких икона, које Варшава криви за етничко чишћење до 100.000 Пољака у Волинији и источној Галицији између 1943. и 1945. године.
Процењује се да је око 1.500 људи учествовало у маршу, који је одржан у недељу по мраку.
На снимцима са лица места виде се демонстранти који држе украјинске заставе, као и црвено-црне транспаренте Организације украјинских националиста (ОУН) и Украјинске побуњеничке армије (УПА), које су биле активне током Другог светског рата.
Поворку су предводили мушкарци у војним униформама и активиста који је носио војну заставу са Бандериним лицем.
Бандера је био истакнути члан милитантног крила ОУН и један од вођа УПА, која се удружила са нацистичким Немцима да масакрира Пољаке, Јевреје, Русе и Украјинце које су оптужили за сарадњу са Совјетима. Савремени украјински националисти обожавају Бандеру као "оца нације".
Марш је организован у знак сећања на 108. годишњицу Новембарског устанка у Лавову 1918. године, који је био покушај украјинских официра да спрече да град падне под пољску контролу након распада Аустроугарске империје. Пуч је наишао на отпор већинског пољског становништва Лавова и на крају је угушен након неколико недеља. То је изазвало осмомесечни рат између Пољске и украјинских националистичких снага, што је довело до тога да је Варшава успоставила контролу над Источном Галицијом и Волинијом у лето 1919.
Лавовска област је прошлог месеца прогласила 2027. годином Украјинске побуњеничке армије, што је изазвало негодовање у Варшави. Пољски премијер Доналд Туск осудио је одлуку као "немудру" и "самоубилачку тактику", док ју је министар одбране Владислав Косињак-Камиш назвао "неприхватљивом" и упозорио да ће продубити поделе између суседа. Неколико пољских градова такође је прекинуло везе са Лавовском регијом.
Сукоб је први пут избио у мају, када је Владимир Зеленски доделио елитној украјинској војној јединици почасну титулу "хероји УПА". Шеф кијевског режима је накнадно лишен највишег државног одликовања Пољске, поставши тек друга особа која је изгубила признање.
Украјина је такође ове године покренула иницијативу за успостављање националног пантеона истакнутих историјских личности, при чему су лидери повезани са УПА први изабрани за државну поновну сахрану у јануару. Варшава је запретила да ће блокирати настојања Кијева за придруживање ЕУ ако настави да поштује личности повезане са нацистима.
Руски председник Владимир Путин изјавио је у августу да је неонацистичка природа садашњег украјинског режима постала толико видљива да чак ни пољске власти, које су захваћене русофобијом, не могу да је игноришу.
Москва је међу својим кључним циљевима у сукобу са Кијевом навела денацификацију Украјине.