Амерички избори на средини мандата су на путу да постану најскупљи у историји, при чему се очекује да ће потрошња у кампањи достићи скоро 12 милијарди долара.
Ова цифра би требало да надмаши претходни рекорд од 8,9 милијарди долара, постављен током избора за Конгрес 2022. године, за најмање 2 милијарде долара, саопштила је организација за праћење избора "Опен сикретс" након анализе података које је објавила Савезна изборна комисија.
Демократски кандидати су потрошили више од својих републиканских ривала – 5,5 милијарди долара наспрам 5,1 милијарде долара. Кандидати трећих страна потрошили су додатних 1,3 милијарде долара, наводи се у извештају.
Према подацима ове организације, највећи део средстава дошао је од спољних политичких група, познатих као "супер политички акциони комитети" (Супер ПАК), које подржавају две главне странке.
Закон дозвољава овим комитетима да примају неограничене донације од појединаца, корпорација и других политичких организација. Иако им је забрањено да тај новац директно дају кандидатима, дозвољено им је да га користе за њихову индиректну подршку.
Већина средстава потрошена је на оглашавање на телевизији и интернету, док су остале значајне ставке укључивале ангажовање особља за рад на терену, организовање скупова и спровођење интерних истраживања јавног мњења.
Извршни директор компанија "Тесла" и "Спејс Икс", Илон Маск, био је највећи појединачни "мегадонатор" током кампање, уплативши републиканцима око 455 милиона долара, наводи "Опен сикретс". Његов допринос током председничке трке 2024. године износио је око 300 милиона долара.
Овај технолошки милијардер уплаћивао је средства преко сопственог комитета "Америка ПАК" (којем је донирао 265 милиона долара), као и преко организације "Сенат лидершип фонд" (168 милиона долара). Маск је углавном подржавао кандидате у Тексасу, држави у коју је последњих година преселио већину својих пословних операција.
Међу милијардерима који су донирали више од 100 милиона долара налазе се и присталице републиканаца, Ричард Јулајн и Џефри Јас, као и Мајкл Блумберг и Џорџ Сорош, који су своја средства усмерили ка Демократама. Просек националних анкета који је објавио Ен-Би-Си пре дана избора показао је да 52 посто Американаца жели да демократе контролишу Конгрес након избора на средини мандата, док њих 44 одсто подржава контролу републиканаца. Такође се наводи да рејтинг председника САД Доналда Трампа тренутно износи 38 процената.
Рекордних 57,5 милиона Американаца гласало је путем поште или превременим гласањем на бирачким местима уочи 3. новембра.