У Сједињеним Америчким Државама данас се одржавају такозвани међуизбори, на којима гласачи одлучују о свих 435 места у Представничком дому Конгреса и 35 места у Сенату, као и гувернерима две трећине савезних држава.
Конгресмени се бирају сваке две године, а сенатори сваких шест. Поред редовних избора, гласа се и о мандатима у Сенату које су претходно имали садашњи потпредседник Џеј Ди Венс (Охајо) и државни секретар Марко Рубио (Флорида), док у Јужној Каролини бирају хоће ли Дарлин Грејам трајно да наследи свог покојног брата Линдзија, или ће на то место да дође демократа Ени Ендруз.
На гласачким листићима су гувернери у чак 36 савезних држава, од којих демократе и републиканци тренутно контролишу по 18. Гувернере данас бирају Алабама, Ајдахо, Ајова, Аљаска, Аризона, Арканзас, Вајоминг, Вермонт, Висконсин, Илиноис, Јужна Дакота, Јужна Каролина, Калифорнија, Канзас, Колорадо, Конетикат, Масачусетс, Мејн, Мериленд, Мичиген, Минесота, Небраска, Невада, Њу Хемпшир, Њу Мексико, Њујорк, Охајо, Оклахома, Орегон, Пенсилванија, Род Ајленд, Тексас, Тенеси, Флорида, Хаваји и Џорџија.
Медијске прогнозе фаворизују демократе, наводно због незадовољства животним стандардом и ратом у Ирану. Поред претпоставке да ће демократе да преузму већину у Представничком дому, очекује се и њихова победа у традиционално републиканским државама попут Ајове, Канзаса, Тексаса и Мејна.
У Мичигену су демократе кандидовале социјалисту Абдула ел-Саида, што је поделило њихове гласаче, док су на Аљасци покушали да обману гласаче убацивањем имењака постојећег републиканског сенатора на гласачки листић.
Овогодишња кампања је била изузетно скупа. Процењује се да су обе странке и њихови симпатизери потрошили скоро 12 милијарди долара.
Иако се амерички избори традиционално одржавају првог уторка после првог понедељка у новембру, један број држава је 2020. установио "рано гласање" и гласање поштом. До сада је тим путем гласало рекордних 59 милиона Американаца, од чега 32 милиона лично а 27 милиона поштом, у поређењу са 46 милиона 2022. године.
Министарство правде је послало око 1.000 посматрача у свих 50 држава, што је највећи број икада. Администрација председника Доналда Трампа каже да тиме жели да осигура интегритет изборног процеса, док их демократе оптужују за "репресију".