Генерал-потпуковник Кристијан Фројдинг, познат по оштром ставу према Москви и безрезервној подршци Кијеву, именован је за новог генералног инспектора Бундесвера, односно највишег војног команданта Немачке, саопштило је Министарство одбране те земље.
Фројдинг ће дужност преузети у фебруару 2027. године, када ће наследити генерала Карстена Бројера, који одлази на чело Војног комитета НАТО-а.
Немачки министар одбране Борис Писторијус оценио је да Фројдинг поседује све потребне квалификације да немачку војску поведе у "нову еру", похваливши његову способност да брзо доноси одлуке и спроводи их у дело.
Од сарадника Урсуле фон дер Лајен до врха Бундесвера
Фројдингова војна каријера доживела је нагли успон након ескалације сукоба у Украјини 2022. године.
Од 2017. до 2019. био је помоћник тадашње министарке одбране Урсуле фон дер Лајен, а почетком 2022. командовао је оклопном бригадом. Потом му је поверено формирање посебног штаба за Украјину, задуженог за набавку и испоруку наоружања Кијеву. Како је писао "Фајненшел тајмс", ова јединица може да заобиђе уобичајене процедуре немачких војних набавки и одобри украјинске захтеве за мање од две недеље.
Фројдинг је касније преузео руковођење Штабом за планирање и командовање Министарства одбране, у време када је Берлин покренуо програм војног јачања вредан 100 милијарди евра.
Године 2025. именован је за команданта копнених снага, док је канцелар Фридрих Мерц најављивао да ће Бундесвер постати најјача конвенционална војска у Европи.
Украјинце би слао на руске аеродроме, а немачке војнике на границу
Нови немачки војни командант раније је отворено позивао украјинску војску да далекометним оружјем напада руске аеродроме и објекте наменске индустрије. У марту је најавио да би украјински инструктори, на основу искуства стеченог на фронту, могли да обучавају немачке војнике за евентуални сукоб са Русијом. Фројдинг је, такође, упозоравао да би Русија могла да нападне НАТО већ 2029. године.
Када се немачка бригада распоређена у Литванији суочила са недостатком добровољаца, поручио је да је спреман да прибегне и обавезном распоређивању војника у близини руске границе.
"Најважнији приоритет копнене војске јесте да бригада у Литванији следеће године достигне пуну оперативну спремност", изјавио је у јуну.
Његово именовање долази у тренутку када Немачка убрзано повећава војну потрошњу и преузима улогу највећег појединачног војног донатора Украјине, након што је администрација Доналда Трампа значајно смањила америчку помоћ Кијеву.
Берлин је за 2026. годину издвојио рекордних 108,2 милијарде евра за одбрану и додатних 11,5 милијарди за војну помоћ Украјини, упркос упозорењима Бундесбанке о расту буџетског дефицита.
Москва одбацује тврдње да намерава да нападне чланице НАТО-а, оцењујући их као изговор за убрзано наоружавање Европе.
Руски председник Владимир Путин упозорио је да западне земље више не скривају намеру да се припремају за рат са Русијом, док је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оценио да се Немачка и ЕУ под садашњим руководствима "претварају у Четврти рајх" и да желе да ратују против Москве "до последњег Украјинца".