Немачка влада прикрива информације о саботажи Северног тока 1 и 2, закључак је немачког дневног листа Берлинер Цајтунг.
Више од три недеље након појављивања низа оштећења на гасоводу којим се руски гас допрема у западну Европу, немачке власти и даље нису обелоданиле никакве информације о оштећењима за које и земље Запада и Русија сматрају да су проузроковане саботажом.
Народна посланица и чланица немачке Левице Сара Вагенкнехт контактирала је немачко Министарство економије и Министарство спољних послова о информацијама које тренутно поседују о саботажи Северног тока, а одговоре које је добила пренео је Берлинер Цајтунг.
На упит Вагенкехтове о информацијама које немачка влада тренутно поседује о оштећењима, односно о мерама које је влада предузела "самостално, са ЕУ, или са другим владама НАТО-а" зарад откривање истине, Министарство економије је одговорило:
"До сада није било могуће спроводити истраживања на лицу места, због чега влада не поседује никакве поуздане информације о могућим узроцима напада."
Немачко министарство економије такође је избегавало да одговори јесте ли добило било какво упозорење о потенцијалним нападима на гасовод и да ли је претходно предузело превентивне мере, додаје овај медиј.
Секретар Министарства економије Патрик Грајхен написао је да је инфраструктура попут Северног тока фундаментално подложна теоријској претњи, додајући да није могуће "потпуно" заштитити неколико хиљада километара гасовода од сваке могуће претње.
Одавање информација "не долази у обзир"
Немачка влада је "након пажљивог разматрања закључила да даље информације не могу бити пружене – чак ни у поверљивом облику – зарад добробити државе," пише Министарство спољних послова у одговору Вагенкнехтовој.
Она је упитала који су НАТО, односно руски бродови били запажени у близини места оштећења на Северном току у периоду њиховог настанка.
Као разлог за овакву радикалну тајновитост наводи се "правило треће стране" у међународној сарадњи обавештајних служби, уз тврдње да, у случају информација које је Вагенкрехтова захтевала, "општи интерес" надјачава право народних посланика да знају истину:
"Тајновитост ових информација захтева заштиту на такав начин да је општи интерес изнад парламентарног право на информацију. Права народних посланика да постављају питања морају, по изузетку, заузети друго место у односу на владин интерес."
Немачко Министарство спољних послова додаје да би одговор на питања Вагенкнехтове "такође подразумевао одавање информација које значајно утиче на добростање државе." Стога, пружање информације "не долази у обзир" ни у поверљивом облику, "јер ни најмањи ризик од откривања ових информација није прихатљив."
Народна посланица оштро је критиковала немачку владу због своје тајновитости:
"Влада нам говори да зна нешто, али због "добростања државе" не може открити информације ни народним посланицима у безбедносној агенцији Савезног већа."
И Шведска и Данска одбијају дељење налаза
Немачка, Шведска и Данска претходно су одустале од заједничке истраге узрока оштећења на Северном току, пренео је прошлог петка немачки портал Тагесшау.
Шведска је прва одустала од заједничке истраге због наводне забринутости о деоби потенцијалних налаза које Шведска сматра поверљивим, док је Копенхаген донео исту одлуку убрзо након Стокхолма.
Шведска премијерка Магдалена Андерсон објавила је претходног понедељка да Стокхолм неће делити резултате својих истрага на Северном току са Москвом.
Руско министарство спољних послова је позвало прошлог четвртка амбасадоре Немачке, Данске и Шведске на разговор због континуираног одбијања ових земаља да поделе налазе истрага Москвом, додајући да неће признати резултате текућих истраживања пукотина на Северном току 1 и 2 уколико руски експерти не буду учествовали у њима.
Уколико руски позиви на сарадњу наставе да буду игнорисани, Москва ће сматрати да ове три земље "имају нешто да сакрију, односно да штите починиоце ових терористичких напада," додаје руско Министарство спољних послова.
Председник Русије Владимир Путин претходно је тврдио да "сви знамо коме највише одговара овај злочин."
Оштећења на Северном току 1 и 2 у близини данског острва Борнхолм настала су након серије експлозија које су се догодиле 26. септембра.
Државни секретар САД Ентони Блинкен изјавио је да она представљају "невероватну шансу" за Европу да се "једном за свагда ослободи зависности од руске енергије."