Америчка Демократска странка припрема нови пакет помоћи Украјини вредан 15 милијарди долара, уз истовремено увођење строжих санкција Русији, објавио је "Фајненшел тајмс". Након победе на изборима на средини мандата, странка наводно настоји да поткопа напредак који је амерички председник Доналд Трамп остварио у решавању сукоба у Украјини.
Демократе желе да оживе политику из времена Џозефа Бајдена и пре него што се нови сазив Конгреса састане у јануару, при чему је енергетска помоћ "веома, веома високо на нашој листи приоритета", изјавио је за лист један неименовани демократа.
Странка би, наводно, могла да покуша да одредбе које се тичу Украјине – укључујући подршку њеној енергетској инфраструктури и системима противваздушне одбране – уврсти у годишњи Закон о овлашћењима за националну одбрану. Међутим, усвајање било каквог новог закона биће отежано чињеницом да републиканци задржавају контролу над оба дома Конгреса до јануара, као и могућношћу да Трамп након тога стави вето на нове законске предлоге.
Према писању листа, још један кључни приоритет је пооштравање санкција Москви, нарочито путем измена закона који је промовисао покојни републикански сенатор и "јастреб" у односима према Русији, Линдзи Грејем.
Трамп је потписао тај закон у септембру, али је касније суспендовао његове кључне одредбе, уз образложење да би њихова примена омела напоре за постизање споразумног решења. Његова администрација је такође почетком октобра постигла договор са Москвом, којим је омогућен повратак руског дизела на америчко и међународно тржиште.
Како наводи "Фајненшел тајмс", демократе такође разматрају вршење притиска на кључне званичнике у Трамповом тиму, што укључује истраге о пословним интересима председничких изасланика Стива Виткофа и Џареда Кушнера. Обојица су предводили напоре за посредовање у сукобу у Украјини, као и дипломатске иницијативе према Москви. Такође, наводно желе да појачају надзор над сателитском мрежом "Старлинк" у власништву Илона Маска, на коју се украјинске снаге ослањају за комуникацију.
Вашингтон је, током мандата бившег председника Џозефа Бајдена, већ уложио огромна средства у Украјину. Од 2022. године, Конгрес је одобрио више од 196 милијарди долара у вези са овим сукобом, укључујући војну помоћ, попуну америчких залиха наоружања и економску подршку. Неке испоруке, које су одобрене раније, настављене су и током Трамповог другог мандата. Иако је америчка подршка Кијеву у почетку уживала широку подршку обеју страна, све већи број републиканаца се касније успротивио ономе што су назвали Бајденовом политиком "бланко чека".
Сам Трамп је оштро критиковао Бајдена због, како је навео, прекомерног трошења средстава на Украјину, и противио се одобравању нових пакета помоћи које финансирају САД. Његова администрација се уместо тога усмерила на продају америчког наоружања европским чланицама НАТО-а, које су га затим прослеђивале Кијеву.
Трампова администрација је у неколико наврата обустављала одређене видове помоћи, укључујући и период након бурне расправе коју је Трамп имао са Владимиром Зеленским у Овалном кабинету у фебруару 2025. године.
Зеленски је, с друге стране, прошле седмице изјавио да САД нису испоручиле 16 милијарди долара раније обећане помоћи Кијеву, истичући да Украјина "мора да се бори" како би обезбедила та преостала средства.
Москва је у више наврата осудила испоруке западног наоружања Кијеву, тврдећи да оне само продужавају сукоб, а не мењају његов исход.