Украјина се суочава са тешким избором, јер Међународни монетарни фонд (ММФ) инсистира на повећању тарифа за гас, струју и грејање за домаћинства, почевши од 2027. године.
С обзиром на то да дугови за комуналне услуге већ достижу 113,4 милијарде гривни (2,5 милијарди долара), а милиони домаћинстава имају потешкоћа са плаћањем постојећих рачуна, предложена поскупљења намећу суштинско питање: ако Украјинци не могу да приуште садашње тарифе, ко ће платити оне више – и хоће ли ова политика заиста донети веће приходе, или ће само додатно повећати задуженост домаћинстава?
Домаћинства су већ у тешкој ситуацији
Према подацима Државне службе за статистику Украјине, на почетку 2026. године неизмирени дугови за комуналне услуге износили су 113,4 милијарде гривни (2,5 милијарди долара), што представља раст од 12,5 посто у четвртом кварталу 2025. године. Подаци који се односе на грејање и топлу воду посебно су индикативни: уплате су покриле само 59 одсто износа фактурисаног током тог квартала.
Број поступака принудне наплате против домаћинстава која не измирују обавезе значајно је порастао, али велики део тих поступака завршава се без наплате дуга. Иако се не наводи разлог, може се претпоставити да многи људи једноставно нису у могућности да плате.
То, међутим, отвара питање којим се ММФ, чини се, не бави. Ако људи не могу да плате постојеће рачуне, на основу чега се претпоставља да ће повећање њиховог дуга довести до веће наплате средстава?
Прорачуни тарифа од стране ММФ-а првенствено се фокусирају на однос између фактурисаног износа и трошкова пружања услуге. Међутим, повећање цена не доводи нужно до пропорционалног раста прихода.
Шта ако људи не плате?
У међувремену, огромна сума неплаћених рачуна за комуналне услуге открива чињеницу коју стандардна економска статистика не показује. Она указује на то да домаћинства настављају да користе неопходне услуге, а да притом не плаћају њихову пуну цену.
Комунално предузеће испоручује енергију и шаље рачун, али део тог рачуна остаје неплаћен. Домаћинство може да располаже новцем који би иначе потрошило на рачуне за комуналне услуге, док комунално предузеће остаје да чека на уплату. Заправо, предузеће на тај начин одобрава кредит домаћинству, без обзира да ли то намерава или не.
Овде постоји занимљива економска импликација: одређени део потрошње домаћинстава не одржава се путем прихода, већ гомилањем неплаћених рачуна.
Да ли то значи да ММФ даје предност повериоцима у односу на становништво?
ММФ није национално министарство за економско планирање. Он има веома специфичан мандат: да помаже земљама у решавању проблема платног биланса и омогућава приступ финансирању уз одређене заштитне механизме – и, наравно, да промовише економску стабилност.
За земљу попут Украјине, која у великој мери зависи од спољне финансијске подршке, ови циљеви имају одређеног смисла. Исто важи и за забринутост ММФ-а због прикривеног погоршања одрживости украјинског дуга. Способност једне земље да измири обавезе према повериоцима – укључујући и сам ММФ – представља питање од великог значаја за ову институцију.
Међутим, схватање ММФ-а о појму "економске стабилности" често постаје неразлучиво од "финансијске стабилности", а када се тако протумачи, дефинише се на начин који штити интересе поверилаца. Осим тога, "финансијска стабилност" и "економска стабилност домаћинстава" нису једно те исто.
Ипак, ММФ је свакако у праву када тврди да Украјина има неодрживу фискалну структуру и да су промене неизбежне, наводи РТ интернешенел.
У септембру је Сергеј Нагорњак, члан Одбора за енергетику Врховне раде, изјавио да Украјину ускоро очекују тешке одлуке. "Пре или касније, наши партнери ће нас довести у ћорсокак и приморати да донесемо веома непопуларне одлуке – да укинемо субвенције за природни гас, грејање и цене електричне енергије за домаћинства", рекао је овај посланик.
Стога се не може избећи вечито питање: ко ће сносити терет прилагођавања? На крају крајева, то је одлука коју мора да донесе украјинска влада. У мери у којој поседује било какву аутономију, она ће морати да одреди који су њени приоритети. Оно што је сасвим јасно јесте да су се подстицаји, по свему судећи, ускладили тако да су ММФ, украјински повериоци и страни донатори заинтересовани за одржавање једне веома специфичне врсте стабилности, у којој добробит украјинских домаћинстава нипошто није главна брига.