Испод лустера и уљаних слика у својој председничкој палати, председник Финске Александар Стуб сео је поред свог старог пријатеља Јонаса Гара Стереа, норвешког премијера, како би позвали Владимира Путина.
Надали су се да ће овако драматичан и директан потез према руском лидеру показати одлучност Европе.
Уместо тога, разговор вођен једног влажног јесењег јутра у Хелсинкију изазвао је највећи раскол међу нордијским савезницима још од почетка сукоба у Украјини – и оголио дубље поделе у Европи о томе како се поставити према Москви у кључном тренутку напора за постизање мира.
Док се руски и украјински преговарачи ове недеље у Абу Дабију припремају за разговоре са изасланицима Доналда Трампа, последице тог позива и даље одјекују широм Европе. Владе расправљају о томе ко би требало да представља Европу у будућим преговорима, а остају подељене око питања које лежи у сржи дебате: да ли разговор са Русијом помаже у постизању мира или представља "награду" за сукоб са Украјином?
У основи европске забринутости лежи још једна дилема: може ли се веровати Америци да ће посредовати у постизању "праведног" договора – за Европу и Украјину.
Лидери ЕУ ће се овим питањима бавити на неформалном самиту у Даблину ове недеље. Мало ко од учесника очекује да ће постићи договор.
У интервјуу за "Политико", Стере је објаснио зашто су он и Стуб одлучили да позову Путина. "Блиско сарађујемо са нашим европским партнерима у пружању подршке Украјини, али једини глас који допире до Москве долази из Вашингтона", рекао је Стере.
"И знате, имамо добре и отворене односе са америчким преговарачима и америчком администрацијом, али овај (сукоб) се одвија у Европи. А живети из месеца у месец, верујући да ће се овај рат окончати тако што Европа неће разговарати са Москвом – мислим да је то илузија", рекао је он.
Друге земље које деле границу – као и историју – са Русијом, дубоко се не слажу с тим. "Европа не би требало да буде у улози посредника", изјавио је естонски премијер Кристен Михал за "Политико".
Шок звани Трамп
Европа се бори за утицај на мировни процес у Украјини – који се одвија уз бројне застоје – још откако се Трамп почетком 2025. године вратио у Белу кућу, одмах позвао Путина и укинуо америчку финансијску помоћ Кијеву.
Трампове интервенције су срушиле трансатлантски консензус изграђен током мандата његовог претходника Џозефа Бајдена.
У страху да преговори клизе ка пропасти, Стуб и Стере су интервенисали. Стере је у Ослу угостио Владимира Зеленског и Трамповог изасланика Стива Виткофа, у покушају да поправи односе. Стуб, који је такође присуствовао, изјавио је да је састанак одржан 20. октобра вратио мировни процес "на прави пут".
Међутим, 24 сата касније, Виткоф је поново шокирао европске лидере када се у Санкт Петербургу састао са Путином и назвао га "хуманитарцем".
Након консултација са Зеленским, двојица нордијских лидера закључила су да не могу допустити да Трамп, Виткоф и Трампов зет Џаред Кушнер буду једине западне личности које директно разговарају са Путином.
Стари пријатељи
Стуб и Стере се познају годинама и блиско су сарађивали на питањима везаним за Русију док су обојица обављали функције министара спољних послова. Често разговарају и дописују се – а воле и да заједно делују по кључним питањима, иако долазе из различитих политичких миљеа.
Месецима су тихо разматрали идеју о заједничком позиву Кремљу, закључивши да је поновно покретање процеса кључно уочи наставка преговора у Абу Дабију.
Како многи званичници приватно признају, Европљани више немају поверења да ће Вашингтон бранити интересе Европе или Украјине.
"Важно је да Доналд Трамп не буде једини лидер са Запада који разговара са Путином", рекао је један други високи европски званичник. "Потребно је да и лидери који подржавају Украјину пренесу своје поруке Путину".
Тако су, готово пет година након што је почела "изолација" Русије, Стуб и Стере одлучили да позову Кремљ. Нордијски двојац ступио је у контакт са Путиновим званичницима и договорио оквире разговора. Договорено је да свака страна наизменично изнесе своје припремљене поруке, без прекидања.
Поруке
Било је "лоших предзнака" већ од самог почетка.
Један високи званичник, наводно упознат са детаљима, изјавио је да су Стуб и Стере стрпљиво слушали Путиново "предавање" о историји Русије и сукоба са Украјином. Други европски званичници, који су били обавештени о овом позиву, негирали су да је Путин уопште одржао историјско предавање двојици лидера.
Сам Стере је рекао: "Био сам присутан. Није то урадио." Додао је да Путин има своје, већ добро познате аргументе о пореклу сукоба. "Ипак, поштено говорећи, он може да изнесе своје виђење, а ми на то одговарамо".
Што се тиче нордијских лидера, они су најпре пренели Путину поруке Владимира Зеленског: о територијалним границама се може разговарати искључиво на нивоу лидера, у директном сусрету, а предуслов за то су мере деескалације. Затим су прешли на питање безбедности у Балтичком мору и неопходности да се овај пловни пут одржи отвореним за трговину.
Према речима званичника, један од разлога за овај позив био је и покушај да се процени Путиново стање духа. Норвешки лидер је навео да је Путин током разговора деловао "рационално" и "професионално". "Његови аргументи су били сасвим јасно изнети".
Путин је озбиљно схватио идеју о преговорима у Абу Дабију и рекао нордијским лидерима да ће наложити својим преговарачима да се припреме за састанак, како би се испитало да ли је напредак могућ. "Чињеница да се јавио на телефон – уз то што, знате, постоје и други начини комуникације – по мом мишљењу, барем указује на спремност да се седне за преговарачки сто".
Ипак, након разговора, Стере и даље није био уверен да је Путин искрено отворен за постизање договора. Упркос њиховим напорима, норвешки и фински тим не очекују значајан помак у Абу Дабију.
Реакције на Балтику
Када је кабинет Александра Стуба објавио вест о овом неочекиваном позиву, дипломатске последице су се одвијале пред очима јавности. Сплетом околности, лидери Данске и Шведске, између осталих, већ су били окупљени у Хелсинкију на састанку Нордијског савета. Суочени са телевизијским екипама, нису се много трудили да сакрију своју изнервираност.
"Веома сам скептична према овој норвешкој и финској иницијативи", изјавила је данска премијерка Мете Фредериксен. "Сматрам да би требало да одржимо Европу уједињеном, уместо да делујемо самостално".
Шведски премијер Улф Кристерсон изјавио је да се до мира мора доћи путем "снаге", а не "попуштања". Литванија је такође критиковала овај потез.
Њихове замерке нису се односиле само на одлуку о ступању у контакт са Путином, већ и на чињеницу да се Стуб и Стере претходно нису адекватно усагласили са савезницима.
Званичници упознати са припремама за тај разговор то поричу, истичући да су Фредериксен и други — укључујући руководство Француске, Немачке и САД — били обавештени о позиву пре него што је до њега дошло. Могуће је да је Фредериксен очекивала да ће бити обавештена раније, као и да ће имати стварну могућност утицаја на тај план. Она је навела да њене колеге нису ускладиле тај потез са "нама осталима".
Подршка из Москве
Стере заузима непопустљив став. "У праву је, јер нисам тражио — нисмо тражили дозволу", рекао је он.
"Ми се консултујемо унутар нордијске породице, али за ово није потребан пристанак свих нордијских земаља, нити свих 27 чланица ЕУ, па чак ни ширег круга земаља", рекао је Стере.
У приватним круговима, неки званичници сматрају да је Стере додатно погоршао ситуацију када је, непосредно након догађаја, истакао да је ЕУ подељена по питању Русије још од почетка сукоба. "То јесте истина — али није на њему да то говори. Норвешка није чланица ЕУ", рекао је један званичник.
Стуб и Стере наводе да никада нису имали намеру да говоре у име било кога другог осим земаља које предводе, а које се обе граниче са Русијом. Пре самог позива, детаљно су разговарали са Зеленским како би се договорили шта ће рећи Путину, а након разговора су га поново известили о исходу.
Надали су се да ће њихова иницијатива пружити подршку Зеленском. Међутим, реакције су биле толико бурне да је шеф кијевског режима морао да стане у њихову одбрану. "Они нам заиста помажу", рекао је он.
Ова два нордијска лидера добила су и својеврсну потврду из Москве. "Сматрам да је то био исправан потез", рекао је Путин. "На крају крајева, у Европи постоје људи који не желе да Русији нанесу стратешки пораз... већ теже успостављању неког вида конструктивног дијалога".
Мало је вероватно да ће Путинови коментари ублажити преостале тензије међу нордијским суседима. Како је приметио један званичник, међу регионалним лидерима који нису били укључени у разговор са Путином можда је остала нека врста трајне "породичне трауме".
Ова епизода је такође разоткрила једну суровију истину за Украјину и њене присталице. Иако је Трамп претрпео поразе на изборима на средини мандата, он и даље диктира темпо преговора. Европа, с друге стране, нема никога ко би могао да парира снажном гласу Америке у тренуцима када је то најважније.