Русија је већ остварила стратешку победу, чак и пре почетка нових преговора о окончању сукоба у Украјини, пошто је успела да наведе администрацију америчког председника Доналда Трампа да отвори питање нове европске безбедносне архитектуре, пише "Вашингтон пост", позивајући се на западне и руске званичнике и аналитичаре.
Како подсећа амерички лист, Москва већ годинама инсистира да се питање украјинског сукоба не може посматрати одвојено од ширег система европске безбедности, укључујући и ширење НАТО-а на исток. Сада су амерички преговарачи, предвођени специјалним изаслаником Стивом Виткофом и Трамповим зетом Џаредом Кушнером, пристали да то питање укључе у разговоре о могућем мировном споразуму.
Такав потез, према оцени "Вашингтон поста", представља значајан дипломатски успех Москве, али је истовремено изазвао забринутост европских званичника, који страхују да би Вашингтон могао да преговара о будућности европске безбедности без учешћа самих Европљана.
Шефица европске дипломатије Каја Калас поручила је да Европа већ има успостављену безбедносну архитектуру, коју чине НАТО и Европска унија.
"Ми већ имамо успостављену европску безбедносну архитектуру. Проблем је у томе што Русија наставља да крши споразуме на којима се она заснива", рекла је Калас.
Уплашени да би могли да воде такве разговоре без њиховог присуства, европске земље, према речима француског министра спољних послова Жан-Ноела Бароа, инсистирају да њихови представници учествују у преговорима заказаним за сутра у Абу Дабију.
Бивши амерички званичници, међутим, упозоравају да Виткоф и Кушнер немају довољно искуства у преговорима о глобалној безбедности и да би Москва могла да искористи њихово непознавање сложених односа Русије и НАТО-а.
"Сасвим је разумно да председник замоли пријатеља да буде специјални изасланик, али морате да слушате професионалце. А они то не раде. Свако је могао да им каже да је разговор о послератној европској безбедносној архитектури тема коју Кремљ годинама намеће", изјавио је Данијел Фрид, бивши помоћник америчког државног секретара за Европу.
Кушнер је раније најавио да Вашингтон настоји да успостави сталне безбедносне консултације, поуздане канале комуникације у кризним ситуацијама, већу војну транспарентност и трајан оквир за европску безбедност и стабилност. Како наводи "Вашингтон пост", управо је отварање такве расправе исход којем је Москва дуго тежила.
Лист подсећа да је Русија још 2021. године, у разговорима са Сједињеним Америчким Државама, захтевала безбедносне гаранције и ограничење ширења НАТО-а.
У међувремену, Трамп је у интервјуу за емисију "60 минута" телевизије Си-Би-Ес изјавио да су стране "веома близу постизања споразума", додајући да ће Украјина после сукоба вероватно "имати нешто другачији облик".
Амерички лист оцењује да је спремност Вашингтона да прошири преговоре на питање европске безбедности истовремено знак све већег настојања Трампове администрације да постигне договор са Москвом, после вишемесечног застоја у мировном процесу.
"Можда Трамп само жели победу", закључио је Фрид.