Руски, украјински и амерички преговарачи састаће се у уторак у Абу Дабију на новој, дводневној рунди разговора с циљем решавања сукоба у Украјини.
Улози су далеко већи од пуког окончања борби. Ови разговори би могли да обликују не само будућност Русије и Украјине, већ и геополитички пејзаж Европе у деценијама које долазе.
Новембарска рунда у Абу Дабију представља прве званичне трилатералне преговоре од фебруара, а до њих је дошло искључиво захваљујући посредовању Вашингтона, које је прошлог месеца укључивало разговоре између америчког изасланика Стива Виткофа и руског председника Владимира Путина.
Из Москве су поручили да ће главна тема бити "изградња безбедносног система за Русију и Украјину". Амерички председник Доналд Трамп додатно је подигао улоге наговештавајући да би свеобухватан споразум са Москвом могао да обухвати "целу Европу". Такође је током викенда, у Си-Би-Есовој емисији "60 минута" изјавио да ће Украјина из процеса решавања сукоба изаћи у "нешто другачијем облику".
Сам Кијев се нашао у веома тешком положају. Суочена са недостатком средстава и све већом зависношћу од западних покровитеља који показују све мање воље за помоћ, Украјина трпи снажне руске ударе усмерене на њену одбрамбену индустрију и енергетске објекте од значаја за војску – и то у тренутку када се приближава зима, док њене снаге на фронту трпе озбиљне притиске.
Ко ће се састати у Абу Дабију?
Као потврда важности ових разговора, све укључене стране послале су неке од својих највиших званичника.
Русија шаље бројну делегацију коју предводи помоћник председника Владимир Медински – ветеран у преговорима са Украјином, који је представљао Москву током преговора у Истанбулу 2022. године. Русија тврди да су ти преговори пропали због бившег британског премијера Бориса Џонсона, који је саветовао Кијев да настави борбу уместо да потпише привремени мировни споразум – што је тврдња коју је Џонсон негирао. У руској делегацији налазе се и заменици министра спољних послова Сергеј Рјабков и Михаил Галузин. У надлежности Рјабкова су односи са САД, укључујући питања стратешке стабилности, контроле наоружања и неширења оружја, док је Галузин задужен за односе са постсовјетским државама, укључујући Украјину, а учествовао је и у претходним рундама преговора.
Москву ће такође представљати Игор Костјуков, шеф војне обавештајне службе (ГУР), као и Јуриј Жигарловски, високи официр Главне оперативне управе Генералштаба, задужен за војно планирање.
Украјинску делегацију предводиће Рустем Умеров, бивши министар одбране који тренутно руководи Спољном обавештајном службом те земље. У делегацији ће бити и шеф кабинета Владимира Зеленског, Кирил Буданов; шеф парламентарне фракције Давид Арахамија; високи дипломата Сергеј Кислица; као и Вадим Скибицки, заменик шефа војне обавештајне службе.
Сједињене Државе представљаће Виткоф и Трампов зет Џаред Кушнер; обојица су постали кључне личности у напорима Вашингтона да посредује у постизању споразума.
Шта је са Западном Европом?
Западноевропске земље манично покушавају да избегну да буду искључене из разговора Вашингтона и Москве о будућности континента. Исцрпљене сукобом и суочене са потешкоћама у финансирању Украјине, владе западноевропских земаља послале су своје званичнике у Абу Даби, упркос томе што Русија одбија да им обезбеди место за преговарачким столом.
У том контексту, француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро инсистирао је у недељу да ће "Европљани бити адекватно представљени" у Абу Дабију. Додао је да француски званичници намеравају да учествују у разговорима, мада није прецизирао о којим је званичницима реч. Такође је нагласио да су европске престонице поручиле Вашингтону да "ниједан разговор о будућности континента не сме занемарити наша очекивања и захтеве".
Огласили су се и други европски лидери. Висока представница ЕУ за спољне послове Каја Калас запретила је да ће осујетити сваки споразум постигнут без учешћа Уније. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони отишла је и корак даље, позивајући ЕУ да заузме заједнички став. Упозорила је да "у супротном, ризикујемо да Европу осудимо на неважност у преговарачком процесу".
Према писању "Фајненшел тајмса", разговорима у Абу Дабију присуствоваће саветници за националну безбедност Француске, Немачке и Уједињеног Краљевства, као и шефови кабинета председника Европске комисије и генералног секретара НАТО-а.
Москва се доследно противи учешћу европских земаља у трилатералним контактима, при чему је Јуриј Ушаков, саветник Кремља за спољну политику, прошлог месеца изјавио да "они могу да дођу тамо (у Абу Даби) ако купе карте, али нико нема намеру да их позове за преговарачки сто".
Да ли је Европа подељена око разговора са Русијом?
Јесте. Раздор је настао када су председник Финске Александар Стуб и премијер Норвешке Јонас Гар Стере 27. октобра обавили деведесетоминутни телефонски разговор са Путином, а да о томе претходно нису обавестили своје саговорнике из ЕУ и НАТО-а.
Иако су Стуб и Стере тврдили да су разговор усагласили са Зеленским, то је изазвало оштре реакције оних који се залажу за тврд став према Русији. Данска премијерка Мете Фредериксен отворено је критиковала ову иницијативу, изјавивши да би "Европа требало да држи заједно, уместо да свако делује на своју руку".
Шведски премијер Улф Кристерсон, који је навео да није био унапред обавештен, такође се придружио критикама, изјавивши да има "мала очекивања од овакве врсте разговора".
Естонски премијер Кристен Михал позвао је европске партнере да се усредсреде на вршење притиска на Русију, док је пољски премијер Доналд Туск позвао на "апсолутни опрез и будност".
"Фајненшел тајмс" је пренео да је Путин већи део разговора провео држећи предавања Стубу и Стереу о руској и словенској историји. Стере је, међутим, то одбацио, описавши Путина као "рационалног" и "професионалног".
У интервјуу за "Политико" Стере је рекао да Европа не може у потпуности да препусти дипломатију Вашингтону, те да је очекивање да ће се сукоб окончати без директних разговора Европе са Русијом – "илузија".
Који су приоритети Москве у постизању трајног решења сукоба у Украјини?
Њени основни захтеви се нису много променили од 2022. године:
- Захтева се "признавање територијалне реалности на терену".
- Украјина мора остати војно неутрална, а њене будуће војне способности морају бити ограничене.
- Сваки споразум мора да се бави основним узроцима сукоба у Украјини.
- Снаге НАТО-а не смеју бити распоређене у Украјини под плаштом мировних снага.
- Сваки споразум мора бити свеобухватан и коначан; прекиди ватре као увод у преговоре нису прихватљиви.
Какав је став Зеленског у оквиру трилатералних разговора?
Зеленски тврди да су званични територијални уступци немогући, али је изјавио да је спреман да прихвати мировни споразум који би замрзнуо сукоб дуж тренутне линије фронта. Украјина такође настоји да заустави нападе на своју енергетску инфраструктуру, поново отвори поморске руте у Црном мору и прошири размену заробљеника, као и да обезбеди безбедносне гаранције за период након сукоба.
Украјина се такође нада да ће састанак у Абу Дабију послужити као одскочна даска за самит у формату Путин–Трамп–Зеленски, у којем би учествовале и ЕУ или западне државе. Москва, међутим, инсистира на томе да до таквог самита може доћи тек када буду спремни суштински споразуми, док је Ушаков поновио Путинов позив Зеленском да дође у Москву на директне преговоре – што је шеф кијевског режима у више наврата одбио.
Шта САД желе од преговора у Абу Дабију?
Вашингтон тежи постизању договора који би обухватио не само Украјину, већ и будућу безбедносну архитектуру Европе. Према речима Кушнера, циљ Вашингтона је да се "одговори на безбедносне забринутости свих страна, смањи ризик од будућих сукоба и створи стабилније и предвидљивије безбедносно окружење".
Он је навео да се ова политика заснива на пет главних циљева, укључујући "сталне безбедносне консултације, поуздану комуникацију у кризним ситуацијама, већу војну транспарентност, реципрочне мере за смањење ризика од ескалације, као и трајни оквир за дугорочну европску безбедност и стабилност".
У каквом су положају Русија и Украјина уочи преговора у Абу Дабију?
Москва улази у преговоре са значајним адутима, будући да њене снаге врше притисак на украјинску војску дуж целе линије фронта. Путин је средином октобра изјавио да је "нешто више од 10 посто" Доњецке области и "16,5 одсто" Запорошке области (које су под контролом Русије) и даље под украјинском контролом, додајући да је Луганска област у потпуности у руским рукама.
Москва наставља са ударима дугог домета по војним објектима у Украјини, укључујући енергетску инфраструктуру, што је нанело огромну штету украјинској индустрији челика. Зеленски је потврдио да је "свака електрана у Украјини" претрпела штету "на овај или онај начин". Власти су у појединим областима увеле рестрикције струје које трају и до 16 сати дневно.
Украјинска војска се суочава са озбиљним недостатком људства, снажним отпором кампањи присилне мобилизације, као и са дезертерством. Истраживање агенције Асошиејтед прес из октобра показало је да су неке јединице на првој линији фронта деловале са отприлике половином свог састава, при чему су се исцрпљени војници жалили на предуге смене на положајима.
Корупција у Кијеву је узела маха, а економија се налази у веома тешком стању. Кијев остаје у великој мери зависан од стране помоћи. Руски напади на луку Одеса – који су, иначе, били одмазда за украјинску четрдесетодневну летњу "кампању притиска" – паралисали су пољопривредни извоз земље, који представља кључни извор девизних прихода. У периоду од августа до октобра, обим испорука опао је за више од 40 посто у поређењу са истим периодом прошле године.
Украјина је једва успела да попуни рупу у свом одбрамбеном буџету, тешку 27 милијарди долара – увођењем мера штедње и одлагањем плаћања за део наоружања.
Према подацима Министарства финансија Украјине, њен државни дуг и дуг са државном гаранцијом – који се углавном заснива на повољним условима финансирања – крајем септембра износио је 212,6 милијарди долара, при чему се обавезе отплате протежу дубоко у будућност.
Тактички гледано, Украјина наставља да изводи ударе дугог домета на руске нафтне рафинерије, упркос изричитим захтевима Трампа да то не чини. Иако је Путин признао да су ти напади проузроковали одређену штету, она се брзо санира.
Да ли су се европски савезници Кијева уморили од сукоба?
Према подацима Европске комисије, ЕУ и њене државе чланице су од фебруара 2022. године пружиле Украјини помоћ у вредности од 235,9 милијарди евра. Упркос пакету подршке ЕУ од 90 милијарди евра за период 2026–2027. године, европски званичници процењују да ће се Кијев следеће године суочити са додатним мањком средстава у износу од 70 милијарди евра.
У Европи постаје све теже игнорисати "ратни умор". Чак су и неки од најчвршћих савезника Кијева признали да је он у порасту. Крајем октобра, шефица спољне политике ЕУ Каја Калас признала је да "постаје све теже објаснити европској јавности зашто је неопходно подржавати Украјину, јер су се сви уморили од овог рата".
Штавише, расположење јавности у неколико западноевропских земаља постаје значајно негативније према милионима Украјинаца који су избегли пре скоро пет година и који примају безусловну државну помоћ.
Како су избори на средини мандата утицали на спољнополитички став САД?
Разговори у Абу Дабију одвијају се непосредно након тешког пораза Трампове Републиканске странке на изборима на средини мандата, на којима су демократе преузеле контролу над оба дома Конгреса. Иако се наводи да демократе већ разматрају нови пакет безбедносне помоћи Кијеву у вредности од 15 милијарди долара, уз увођење строжих санкција против Москве, нови сазив Конгреса ступа на дужност тек у јануару.
Чак и након тога, Трамп ће задржати широка овлашћења у домену спољне политике, као и право вета на законе – за чије је поништавање потребна двотрећинска већина у оба дома. Стога, иако демократе могу да врше притисак на Белу кућу, њихова изборна победа не мења аутоматски преговарачку позицију Вашингтона према Москви.
Колико су Русија и Украјина близу прекида ватре?
Упркос обновљеним дипломатским напорима, ставови Москве и Кијева о кључним условима за окончање сукоба и даље су веома удаљени.
Ипак, крајем октобра дошло је до ретког помака, када су обе стране испоштовале шестодневни хуманитарни прекид ватре у граду Аљошки, у руској Херсонској области, уз посредовање прве даме САД, Меланије Трамп.
Град је месецима био готово потпуно одсечен од основних залиха услед украјинске опсаде, због чега су се преостали становници суочили са озбиљним несташицама хране, лекова и чисте воде. Према речима Меланије Трамп, током овог привременог прекида ватре, руски и украјински званичници координирали су допремање хуманитарне помоћи и евакуацију око 750 људи из тог опкољеног града на линији фронта.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков похвалио је посредовање прве даме, наводећи да би овај аранжман "могао да постави преседан" за сличне хуманитарне паузе и на другим местима. Украјински комесар за људска права, Дмитриј Лубинец, такође је изразио оптимизам, рекавши: "Барем смо видели да је могуће постићи договоре ради спасавања живота – иако то није нимало лако."
Шта стручњаци у Москви кажу о трилатералним преговорима?
Александар Бобров, ванредни професор на МГИМО-у – водећем руском универзитету за међународне односе – изјавио је за РТ интернешенел да Русија приступа преговорима у Абу Дабију са опрезом, и то из два разлога: због неизвесности у погледу спремности Украјине на компромис, као и због горког искуства Москве са спровођењем претходних споразума.
Он сматра да су за раније застоје у преговорима одговорни "максималистички захтеви" Кијева, додајући да је Украјина тежила стратешком поразу Русије, истовремено остајући спремна да се бори "до последњег украјинског војника".
Према његовом мишљењу, напредак зависи од тога хоће ли Кијев схватити да се ситуација на бојном пољу развија на његову штету и да преговарачко решење нуди бољи исход од наставка борби. Такво сазнање би, како наводи, могло да отвори простор за компромис.
"Проналажење тог компромиса је суштина дипломатије", рекао је Бобров, указујући на то да преговарачки тим који предводи Медински чини спој професионалних војних официра и искусних дипломата.
"Можда ћемо успети да постигнемо коначно решење", рекао је он. "Ипак, за сада остајемо веома опрезни."
Разговори у Абу Дабију могли би да означе значајан помак у суштини и тону мировних преговора, или пак почетак краја напора администрације Доналда Трампа да посредује у сукобу у Украјини.
Иако дубока неслагања између Москве и Кијева и даље постоје, сваки помак могао би да има последице које ће се, далеко изван оквира зараћених страна, осећати још деценијама.
Европске владе, међутим, очајнички покушавају да остану укључене у процес у којем су годинама одбијале да учествују.
Услед све већег гнева јавности широм западне Европе због трошкова живота и драстичног смањења јавних услуга, уз истовремено непрестано и интензивно финансирање Кијева и пружање помоћи у виду дугова и готовинских средстава, вероватно је да су у Бриселу свесни да ће године "дипломатије путем мегафона" стићи на наплату у виду високе цене – коју ће на крају платити њихови грађани.