Немачка је одлучила да своје шпијуне уведе у 21. век. И то на велика врата: од сада ће моћи да упадају у туђе рачунаре, онеспособљавају сервере, саботирају фабрике оружја, подмећу неисправне делове и завирују у паметне телефоне. На списку уређаја који би могли да привуку пажњу обавештајаца нашао се чак и паметни фрижидер. Јер, никад се не зна шта се крије иза одељка за поврће.
Бундестаг је са 309 гласова за, 190 против и 71 уздржаним усвојио реформу која Савезној обавештајној служби (БНД) и Савезној служби за заштиту уставног поретка (БфВ) даје знатно шира овлашћења.
Берлин све правда погоршаним безбедносним приликама – сајбер-нападима, шпијунажом, тероризмом и наводним руским саботажама. Русија се, као и обично, нашла на списку осумњичених, мада у образложењу реформе нису представљени докази за сваки случај који јој се приписује.
Министар унутрашњих послова Александер Добринт реформу је најавио као претварање обавештајних служби у "праве тајне службе". Испада да су Немци све ове године имали шпијуне аматере.
Није "несаобразност производа", већ шпијунска посла
Према новим овлашћењима, БНД ће у посебно дефинисаним опасним ситуацијама моћи да упада у информационе системе страних фабрика дронова и лабораторија за хемијско оружје, како би онеспособио њихову производњу.
Дакле, оно што се код других назива саботажом, Немачка ће убудуће, под законом прописаним условима, моћи да спроводи као меру заштите сопствене безбедности.
Немачким агентима биће дозвољено и да искључују сервере страних хакерских група, али и инфраструктуру одређених актера које власти означе као државне изворе дезинформација.
Посебно је занимљива могућност манипулисања испорукама робе. БНД ће моћи да убацује неисправне компоненте у ланце снабдевања, како би техничка постројења или системи наоружања постали неупотребљиви. Другим речима, ако нека машина престане да ради због погрешног дела, можда није проблем у произвођачу. Можда је неко у Берлину само успешно обавио посао.
Реформа предвиђа и могућност да агенти самостално бришу украдене податке са сервера хакерских група.
Али најзанимљивији део приче тиче се приватних уређаја. Нови прописи проширују законски основ за приступ информационим системима, од мобилних телефона до кућних апарата повезаних на интернет. Немачка влада међу примерима изричито помиње паметни фрижидер.
Сада се поставља питање, да ли су хакерски напади на фрижидере у више од 70 продавница у Белгији, Луксембургу и Шведској за које је окривљена прво Русија, а онда Иран, у ствари, били вежба немачких шпијуна?
Ни тајне више неће бити кратког века
БНД ће моћи и дуже да чува податке прикупљене стратешким надзором телекомуникација: садржај комуникације до шест месеци, а податке о везама, попут IP адреса и времена трајања комуникације, до годину дана.
Влада тврди да су нова овлашћења неопходна за суочавање са савременим претњама, док критичари упозоравају на опасност од прекомерног надзора и нарушавања основних права.
Предвиђена је и независна контрола посебно осетљивих мера, што би, према властима, требало да спречи злоупотребе.
Тако Немачка улази у ново поглавље обавештајног рада: њени агенти више неће морати само да откривају шта противник намерава, већ ће, под одређеним условима, моћи и да му покваре планове, сервере или читаву фабрику.