Немачка је од краја Другог светског рата имала 12 председника, сви мушкарци. Сада је први пут савезна република на ивици да добије жену на челу државе. Али Илсе Ајгнер, водећи кандидат за ту функцију, необична је на више начина.
"Без дипломе правника. Без брака. Без пениса", овако је лист ТАЗ описао Ајгнер.
Фридрих Мерц, немачки канцелар из редова ЦДУ, поставио је Ајгнер за свог кандидата ове недеље након вишемесечних спекулација, рекавши да је "крајње време" да жена преузме ту улогу.
Ако буде изабрана у јануару, Ајгнер ће наследити Франка-Валтера Штајнмајера у, углавном, церемонијалној улози. Пошто она има подршку не само Мерцове ЦДУ већ и његових социјалдемократских партнера и опозиционих Зелених, мало шта јој стоји на путу. Осим, можда – мада не и вероватно, Алтернативе за Немачку.
Њен однос са највећом опозиционом снагом у Бундестагу, ове недеље је почео незгодно након што је одбила њихов захтев да им се представи као кандидат. Алис Вајдел, ко-лидерка АфД-а и најистакнутија жена у немачкој политици, оптужила је Ајгнер да не поштује "демократску културу и манире", као ни "милионе бирача које представљамо".
Упркос томе што је била министар пољопривреде од 2008. до 2013. године под Ангелом Меркел, Ајгнер није позната широј јавности.
Почела је да се бави локалном политиком пре 30 година, а у Бундестаг је ушла 1998. године. Уместо уобичајене дипломе, она има стручну квалификацију електроинжењера са специјалношћу за производњу хеликоптера.
"Она је прва шефица државе која може лично да поправи владин хеликоптер", прокоментарисао је Јорг Тадеуш, либерални писац и популарни ТВ водитељ.
У свом говору поводом номинације ове недеље, Ајгнерова је рекла да се нада да ће бити инспирација Немцима који теже напредовању. "Као прва жена на највишој државној функцији, својом личношћу и својим пореклом представљала бих симбол обећања о могућности друштвеног успона у нашој земљи."
Ајгнерова је отворено говорила о томе како је преживела две озбиљне дијагнозе тумора – једну на кичменој мождини када је имала 17 година, и рак штитасте жлезде у својим четрдесетим, док је била министарка – наводећи да јој је то пружило посебну перспективу у политичком деловању.
За Мерца, прилика да подржи прву жену на председничкој функцији представља шансу да се ослободи репутације "женомрсца" – слике која делом произилази из његовог вишедеценијског ривалства са Ангелом Меркеловом, али коју је, донекле, додатно учврстио и његов стил руковођења током обављања функције.