Шта показују анкете у Француској: Макрон никад није ниже пао

Макронове поступке не одобрава чак 83 одсто испитаника. Представници Националног окупљања имају боље бројке

Само 14 одсто Француза има позитивно мишљење о поступцима француског председника Емануела Макрона, док је куповна моћ међу главним бригама француских грађана, показују данас објављени резултати анкете Ипсос-БВА.

Према резултатима које је објавио лист "Трибин диманш", Макронова популарност је на најнижој тачки до сада, при чему његове поступке тренутно одобрава за један одсто мање испитаника него у претходном истраживању, а не одобрава их чак 83 одсто испитаника, док три одсто њих није изразило мишљење, пише Танјуг. 

Према речима Бриса Тентирјеа, заменика генералног директора компаније Ипсос-БВА, овај резултат је "нижи од већ историјског нивоа непопуларности некадашњег председника Франсоа Оланда". Макронов премијер Себастијан Лекорни, у међувремену, има подршку 19 одсто Француза - за три одсто мање у поређењу са резултатима претходне акнете, док га 72 одсто испитаника не подржава. Истовремено, представници крајње десничарске странке Национално окупљање (РН) Марин Ле Пен и Жордан Бардела су, према анкети, фаворити у трци за Јелисејску палату.

На питање "ако би ова политичка личност постала председник Републике 2027. године, да ли бисте били задовољни или незадовољни", 36 одсто испитаника је одговорило "задовољно" за кандидаткињу Марин Ле Пен, што је за четири одсто више него раније, а она је испред Жордана Барделе, кога подржава 34 одсто Француза - за поен више него у претходној анкети.

Први пут "на тесту", џудиста Теди Ринер, који је прошлог понедељка објавио своју председничку кандидатуру, бележи рејтинг одобравања од 17 одсто, што је боље од кандидата Хоризонта Едуара Филипа, кандидата Поновног освајања Ерика Земура или кандидата Препорода Габријела Атала. Рајнер је изједначен са кандидатом ПС-Плас Публик Рафаелом Гликсманом, преноси  БФМ. Ринер је јуче изјавио да није присталица председника Француске Емануела Макрона нити његов изасланик.

За 60 одсто испитаних, куповна моћ је међу три највеће бриге Француза, испред нивоа дуга и дефицита у Француској, који забрињавају 36 одсто њих, и будућности социјалног система (38 одсто).