Бивши Реганов помоћник: Фразе без решења на Минхенској конференцији

Европски учесници недавно завршене Минхенске безбедносне конференције понудили су више фраза него практичних решења говорећи о централној теми свог овогодишњег скупа: сукобу у Украјини, наводи бивши специјални помоћник америчког председника Роналда Регана Даг Бендоу.

Иако се готово само о њему говорило, на конференцији није поменуто како је руско-украјински конфликт могао да буде избегнут нити шта је до њега довело, указује Бендоу у ауторском тексту објављеном у "Америкен конзервативу".

Он подсећа да је на истом месту, на минхенској безбедносној конференцији 2007, руски председник Владимир Путин упозорио на неприхватљиво ширење НАТО-а ка границама Русије, али и униполарни модел света у којем се све више и више нарушавају основни принципи међународног права, а једна земља, Сједињене Америчке Државе, прекорачује границе своје земље у сваком погледу.  

"После завршетка Хладног рата, савезници су дали све од себе да гурну Москву у рат. Лажући владе, ширећи НАТО до прага Русије, распарчавајући московског историјског пријатеља Србију, промовишући промене режима у земљама у суседству Русије и користећи НАТО како би спровели агресивне операције у Србији и Либији, нису могли да се суздрже а да не учине Москву непријатељском. Малим уступком, да не претварају Кијев у западног безбедносног партнера, могао је да буде избегнут садашњи конфликт", пише Бендоу.

Анализирајући тезу да је на конференцији понуђено више фраза, него решења, аутор текста набраја да су учесници изразили наду да ће доћи до промене режима у Москви, иако је то мало вероватно, а што је важније није гаранција да ће нови режим бити "либералан и демократски". Захтевима за репарацијама и суђењима за ратне злочине шансе да се конфликт заврши чини само мањим, док ће наставак политике санкција и дипломатске изолације након завршетка конфликта изгледати као "обновљени Хладни рат" нагонећи Москву да јача везе са Кином.

Иако су учесници конференције говорили на бројне теме, није било осврта на улогу САД и Европе у стварању тренутног конфликта. 

"Наравно нико није признао низ савезничких лажи и претећег понашања који су допринели руској криминалној и неправедној агресији на Украјину. Говорници су се понашали као да је московска инвазија ствар судбине, нешто непојмљиво. Што је бесмислено, покушај да се прикрије заједничка одговорност Вашингтона и Брисела за тренутни ужас", пише Бендоу.

Он додаје да је макар улога Европе и њене одбране поменута, додуше на незадовољавајућем нивоу.

Штедљиви Европљани

"Било је много само-хвалисања, обећања различитих европских влада да ће урадити више, али мало признања да су досадашњи напори драматично мали у односу на обећања", примећује Бендоу.

Говорило се и о Кини, наводи аутор, додајући опажање да су дискусије о војној улози Европе и НАТО у региону Пацифика фантазије.

Он констатује да су деценијама уназад Европљани штедели на сопственој одбрани, а да су њихови покушају да се понашају као пацифичка сила били понижавајући.

Осврнуо се и на разговоре о нуклеарном одвраћању.

"Проширено одвраћање било је утврђена политика још од Хладног рата, али обећање Вашингтона којим ризикује америчке градове како би заштитио несавесне савезнике постало је још опасније. Успон Северне Кореје као нуклеарне силе чини америчку посвећеност Јужној Кореји посебно проблематичном. Амерички отворени и опсежни прокси рат против Русије преко Украјине такође ствара озбиљну опасност од нуклеарне ескалације", упозорава Бендоу.

Он саветује Америци да промени спољнополитички приступ, нарочито према сиромашнијим земљама: да избегава војне интервенције, увођење исцрпљујућих санкција, хипокризију у којој поједним земљама држи лекције о демократији и људским правима, а сама пригрљује државе које најгрубље крше људска права.

На минхенској конференцији било је много заговорника "украјинске ствари", публициста, лобиста, људи из тинк-тенк организација, произвођача оружја – они као такви илуструју шта је толико погрешно у данашњој америчкој спољној политици.

"Време је да се нагласе интереси америчког народа, мада ће то вероватно морати да сачека да Џо Бајден изађе из Овалног кабинета", закључује аутор.