Хоће ли ванредни избори у Шпанији довести крајње десничарску странку у владу?

Шести општи избори у земљи у последњих 11 година могли би довести до тога да крајња десница први пут од Франкове смрти добије улогу у власти

Шпанци 29. новембра излазе на биралишта, на шесте опште изборе у земљи у последњих 11 година. Ови ванредни избори могли би да окончају осмогодишњу владавину социјалиста и доведу крајње десничарску странку у владу – први пут од повратка Шпаније демократији након смрти генерала Франка.

Зашто су избори расписани и зашто су важни?

Педро Санчез, шпански социјалистички премијер, расписао је ванредне изборе 5. октобра након што су конзервативна Народна партија, крајње десничарска странка Вокс и десничарска каталонска странка за независност Жунтс одбациле хитне мере које је влада припремила за решавање стамбене кризе.

Недостатак приуштивог стамбеног простора постао је кључно изборно питање, које је покренуло велике протесте широм Шпаније. Овај проблем је дошао у први план кроз случај покојне Марикармен Абаскал, 87-годишњакиње која је исељена из свог дома у Мадриду јер није могла да плати повећање кирије од 230 посто, које је захтевао инвестициони фонд који је купио њен стан. Прошле среде, више од три милиона људи учествовало је у генералном штрајку организованом као одговор на вртоглави раст цена становања.

Санчез и његова Шпанска социјалистичка радничка партија надају се да ће њихови напори да реше стамбену кризу – као и чињеница да су њихове планове осујетили НП, Вокс и Жунтс – мобилисати прогресивне гласаче и обезбедити им још један четворогодишњи мандат.

Међутим, то је ризична стратегија, наводи "Гардијан".

Све анкете указују на то да ће Народна партија освојити највише гласова, али не и апсолутну већину. То значи да би јој била потребна подршка странке Вокс како би могла да влада. Коалициони споразум између НП и Вокса означио би повратак крајње деснице у власт у Шпанији, први пут у демократској историји земље након диктатуре.

Зашто се онда Санчез упушта у тако велики ризик?

Премијер, познат по својој склоности ка ризику и способности да изненади противнике неочекиваним потезима, сматра да би стамбена криза могла постати тема која ће му донети победу, након неколико бурних и тешких година.

Санчезова мањинска коалициона влада, формирана са мањим левичарским савезом Сумар, имала је великих потешкоћа са усвајањем закона у напетој атмосфери у Конгресу, а буџет није усвојен још од 2023. године. Странка Жунтс — која му је пре три године пружила условну подршку — покушавала је да од владе извуче максималну корист, али ју је истовремено напуштала кад год би јој то одговарало, као што је био случај са хитним мерама у стамбеној политици.

Његова влада се такође суочила са оштрим критикама због начина на који је решавала кризу у шпанској северноафричкој ексклави Сеути, која је избила када је око 80.000 људи, у року од 48 сати, прешло границу из суседног Марока.

Штавише, Санчезова администрација, његова странка и најужи круг сарадника били су током протекле две године оптерећени оптужбама за корупцију. То је представљало велику непријатност за премијера који је, ступајући на дужност, обећао да ће се бескомпромисно обрачунати са корупцијом и непоштењем.

С обзиром на све то, Санчез је можда закључио да је политички исплативије покренути изборну кампању која ће каналисати гнев јавности због стамбених проблема, него наставити са вишемесечном блокадом рада и суочавати се са негативним насловима у медијима.

Како се одвија кампања?

Санчезова кампања, у којој је настојао да истакне социјалне и економске успехе своје владе, остала је у сенци железничке несреће 28. октобра, у којој је погинуло 69 људи. Ова несрећа — која се догодила девет месеци након што је 46 људи изгубило живот у још једној железничкој несрећи на истој линији — покренула је питања о безбедности и управљању шпанском мрежом брзих пруга, која је иначе била веома хваљена.

Санчезов министар саобраћаја, Оскар Пуенте, под притиском јавности поднео је оставку неколико дана након последње несреће, изјавивши: "Ни земља, а ни ја, не можемо да поднесемо 100 смртних случајева за мање од годину дана".

Алберто Нуњез Феихо, лидер Народне партије, оптужио је Санчезову владу да није успела да осигура безбедност Шпанаца, док је странка Вокс оштро критиковала оно што је назвала владином "неспособношћу, корупцијом, непотизмом и недостатком улагања у одржавање и побољшање инфраструктуре".

Какав би могао бити исход избора?

Шпански Конгрес има 350 посланичких места, што значи да је свакој странци или коалицији странака потребно најмање 176 места како би осигурале апсолутну већину. Према анкетама, Народна партија би могла да освоји око 130 места, Шпанска социјалистичка радничка партија (ПСОЕ) око 110, а странка Вокс око 63.

Осим у случају да ПСОЕ оствари знатно бољи резултат од очекиваног, Народна партија је на путу ка победи, што отвара могућност договора са странком Вокс. Народна партија, која се пре шест година дистанцирала од свог крајње десног ривала, описујући их као странку чија се политика заснива на "страху, бесу, огорчености и освети", у међувремену је заузела знатно пријатељскији став према Воксу, његовим антиимиграционим политикама и заговарању "ремиграције".

Народна партија и Вокс већ заједно управљају у четири шпанске регије, чиме је већ успостављена пракса сарадње између ове две странке.

Санчез је изборе представио као одлучујући избор између његове прогресивне владе и шпанске деснице, која би поништила тешко стечена друштвена достигнућа. "Ви, грађани и грађанке Шпаније, морате одлучити да ли желите да се придружите таласу крајње деснице – који укида напредак где год дође на власт – или да осигурате да Шпанија остане бастион отворености, социјалне правде и одговорности према животној средини", рекао је он најављујући ванредне изборе.

Мало је вероватно да ће мање странке лево од ПСОЕ-а – укључујући њихове донедавне партнере из коалиције Сумар – освојити довољно гласова да помогну социјалистима у формирању још једне коалиционе владе.

Широки фронт, предвођен бившом градоначелницом Барселоне Адом Колау, окупио је многе левичарске групације, али је странка Подемос одбила да им се придружи. Процењује се да ће Широки фронт и Подемос заједно освојити око 13 посланичких места, што значи да ће они, заједно са ПСОЕ-ом, остати далеко од парламентарне већине.

Санчезови противници настоје да представе ове изборе као референдум о политичком стилу усмереном на личне интересе, који они с презиром називају "санчизам". Феихо је обећао "повратак пристојности као основног начела" уколико његова странка победи на изборима 29. новембра.

Шта странка Вокс намерава да учини уколико дође у власт?

Њен лидер, Сантијаго Абаскал, изјавио је да се његова странка залаже за "давање предности шпанским држављанима, дерегулацију, пореске олакшице и протеривање оних који не би требало да буду у Шпанији".

Један од кључних политичких ставова Вокса је "национални приоритет" – односно давање предности Шпанцима у односу на досељенике из иностранства када је реч о приступу субвенционисаном становању, социјалним становима, грантовима и другим видовима помоћи.

Иако је Народна странка пристала на примену принципа "националног приоритета" у регионима у којима већ влада заједно са "Воксом", из те странке поручују да та политика мора бити у складу са шпанским и европским законодавством.

Феихо је прошле недеље за лист "Паис" изјавио: "Принцип 'националног приоритета' заснива се на чврстој вези са Шпанијом, а не на самом држављанству, као и на поштовању Устава и европских споразума. Не може се договорити ништа што би било изван оквира Устава или тих споразума".

У јулу прошле године, странка Вокс изнела је идеју о депортацији до осам милиона људи страног порекла – укључујући и децу имиграната – уз образложење да им је "веома тешко да се навикну на наше обичаје".

Странка је касније ублажила став о плану "ремиграције", наводећи да би се он односио само на оне који у Шпанију улазе илегално, који чине кривична дела или који "долазе у Шпанију да би живели од социјалне помоћи".

Абаскал тврди да такве политике "уопште нису мотивисане мржњом према онима који долазе споља, већ љубављу према онима који су унутра".