Аустријске власти покренуле су поступак за одузимање држављанства бившој министарки спољних послова Карин Кнајсл, која сада живи и ради у Русији, саопштила је некадашња шефица дипломатије.
Кнајсл је у понедељак открила да јој прети одузимање држављанства на генералној скупштини Међународног покрета за слободу народа, организације која се противи савременим облицима неоколонијализма.
"Аустријске власти покренуле су поступак за одузимање мог држављанства. Моја кривица је то што предајем на руском универзитету. То је мој злочин", изјавила је Кнајсл, преноси РИА Новости.
Кнајсл, која има 61 годину, додала је да ће се, уколико јој буде одузет аустријски пасош, обратити Уједињеним нацијама како би добила документ који се издаје лицима без држављанства.
Кнајсл, која се преселила у Русију 2023. године, често је критиковала Европску унију и залагала се за ближе односе са Москвом. Сада руководи центром за геополитичка истраживања на Државном универзитету у Санкт Петербургу, а редовно сарађује и са РТ-јем, у телевизијском програму и на интернету.
Бечка градска служба МА 35 разматра да ли би Кнајсл могла да изгуби држављанство, објавио је у понедељак аустријски јавни сервис ОРФ. Према аустријском закону, држављанство може бити одузето уколико особа која ради у служби стране државе "значајно наноси штету интересима или угледу Републике".
Преиспитивање је уследило након кампање коју је у марту покренула проевропска странка Нова Аустрија и Либерални форум (НЕОС), оптужујући Кнајсл да ради за Москву и нарушава углед своје домовине.
Странка је као разлоге навела њено руковођење истраживачким центром ГОРКИ, гостовања на РТ-ју и изјаве о Аустрији и сукобу у Украјини.
Шеф посланичке групе НЕОС-а Јаник Шети оптужио је Кнајсл да Аустрију представља као "предворје пакла", а Путинову Русију као "рајски врт".
Он је такође довео у питање да ли су њене активности у Русији добровољне, изјавивши за "Кронен цајтунг" да свако ко у то верује "верује и у Деда Мраза".
Бивши аустријски министар спољних послова Александер Шаленберг раније је искључио могућност одузимања држављанства из правних разлога.
Кнајсл, која је била министарка спољних послова Аустрије од 2017. до 2019. године, привукла је међународну пажњу када је руски председник Владимир Путин присуствовао њеном венчању 2018. године.
Она тврди да је због притисака повезаних са њеним односима са Русијом била приморана да напусти Аустрију. Након боравка у Француској и Либану, на крају се настанила у Москви.
Аустрија је, у међувремену, постала уточиште за бивше украјинске званичнике оптужене за корупцију, укључујући некадашњег генералног тужиоца Руслана Кравченка, који је, према извештајима, у септембру побегао у Беч.
ОРФ је објавио да је Аустрија од 2022. године одобрила само један од 54 захтева Кијева за изручење.
И други европски политичари суочили су се са последицама због веза са Русијом.
Бивши немачки канцелар Герхард Шредер изгубио је 2022. године право на канцеларију и особље финансиране из јавних средстава због својих веза са Путином и руским енергетским компанијама, иако су покушаји његовог искључења из странке били неуспешни.
Посета Москви бившег мађарског премијера Виктора Орбана 2024. године навела је Брисел да снизи ниво учешћа на састанцима чији је домаћин била Мађарска, док су 63 посланика Европског парламента затражила суспензију гласачких права Будимпеште у ЕУ.
Посланик Европског парламента из Луксембурга Фернан Картхајзер искључен је из групе Европских конзервативаца и реформиста у јуну 2025. године након посете Москви, коју је бранио као покушај обнављања дијалога.