Планови Пентагона да потрошене залихе ПВО ракета "патриот" надокнади повећаном производњом наишле су на сурову реалност недостатка кључних компоненти, што представља готово нерешив проблем, пише "Волстрит џорнал".
"Патриоте" производи "Локид Мартин", корпорација одговорна за злогласни Ф-35, док моторе на чврсто гориво производи "Л3 Харис", подизвођач заслужан за недавни колапс система контроле летења. Правилан рад тих мотора зависи од посебно обрађеног рајона, синтетичке тканине која се често користи у модној индустрији.
Рајон је изузетно запаљив у свом четканом облику, али су амерички научници још 1958. године открили да може да издржи изузетно високе температуре ако се претходно полако испече у вакууму. Што га чини идеалним омотачем за млазнице ракетног мотора, на пример.
Рајон који се користи у ракетама "патриот" почиње као влакна у фабрици у Чешкој, у власништву хемијског конгломерата са седиштем у Тајланду. Упредена влакна онда стижу до Француске, на ткање и карбонизацију у постројењима "Аријане", заједничког подухвата "Ербаса" и "Сафрана" код Бордоа.
"Аријана" онда продаје угљенисани рајон ("Рајкарб") компанији "Парк Аероспејс" у Канзасу, свом једином дистрибутеру за Северну Америку, где се премазује посебном смолом. Тим производом онда "Л3Харис" пажљиво обложи млазнице ракетних мотора које испоручује "Локиду".
Производња само једне ракете траје око две године. Пентагон, који плаћа око четири милиона долара по комаду, сад притиска подизвођаче да раде брже. Брајан Шор, директор "Парк Аероспејса", каже да то на француске снабдеваче нема ефекта.
Американци су некада имали своју фабрику рајона за млазнице, на обалама реке Шенандоа у Вирџинији. Затворена је 1989. године због наводног испуштања опасних хемикалија у реку. Празнину је попунила фабрика НАРЦ у Тенесију, од које су куповали и Пентагон и НАСА. Она је затворена 1998. године, као нерентабилна.
По крају Хладног рата, администрација Била Клинтона покренула је затварање већег дела војне индустрије САД у име "мировне дивиденде". Од 51 компаније некадашње војне индустрије, данас их је остало само пет. Њихове мреже добављача такође су нестале, јер су специјализовани произвођачи и радионице престали са радом. Премештањем индустријске производње у иностранство, амерички радници са специфичним вештинама остали су без посла, а са њима су отишле деценије знања и искуства.
Сада су САД у ситуацији да зависе од веома малог броја снабдевача, што значи да проблеми у једној фабрици – од природне катастрофе до штрајка или банкрота – могу да имају последице за више врста оружја.
Непредвиђена потрошња ракета "патриот", прво у Украјини а онда у рату против Ирана, створила је нерешив проблем. По неким проценама, САД су потрошиле скоро 65 одсто својих капацитета.
Шор каже да га сви питају колико је "патриота" још остало. На то питање он нема одговора.
Шоров "Парк Аероспејс" је инвестирао пет милиона долара у проширење производних погона "Аријане" у Француској. Производња треба да почне 2028. године, али ни то неће бити довољно да задовољи америчку потражњу. Такође је потписан уговор са "Аријаном" о изградњи фабрике у САД, уз аванс од 25 милиона долара. Она треба да почне са радом око 2030.
"Највећи проблем је што нико не жели да чека три и по године", каже Шор.
За повећање производње данас, било је потребно да се покрену планови пре три или пет година, рекао је "Волстрит џорналу" један директор војне индустрије који је хтео да остане анониман. Други је упоредио процес са "гурањем кошаркашке лопте кроз баштенско црево".