Након што су ЕУ и њени савезници расправљали о томе ко ће их представљати у преговорима о Украјини, сада се суочавају са још тежом одлуком: заузети бескомпромисан став према Русији, или покушати са суптилнијим приступом?
Изазов утврђивања "црвених линија", односно принципа којих би се европски тим држао у преговорима, већ доводи до подела. Главна представница ЕУ за спољну политику – али не и члан преговарачког тима Европе – Каја Калас сматра да би Европљани требало да почну тако што ће поставити максималистичке захтеве, док се неке владе, попут аустријске, залажу за флексибилнији приступ, који укључује и мере за изградњу поверења.
"Постоји низ питања за која Европа мора јасно ставити до знања да о њима није спремна да преговара", изјавио је норвешки министар спољних послова Еспен Барт Ајде.
Европа је била искључена из преговора између Русије, Украјине и САД, одржаних прошле недеље у Абу Дабију, али су Кремљ и Бела кућа наговестили да то неће бити случај на будућим састанцима. Након вишенедељних несугласица, лидери ЕУ су се договорили о саставу тима који чине званичници из четири велике земље – Француске, Немачке, Италије и Пољске – уз учешће Уједињеног Краљевства, као и високих представника НАТО-а, Европске комисије и Европског савета.
Сада се "фокус мора померити са питања 'ко' на питање 'шта'", рекла је аустријска политичарка Беате Мајнл-Рајзингер.
У документу од 15 тачака, представљеном уочи састанка министара спољних послова у понедељак, Аустрија је изнела предлоге за мере изградње поверења: на пример, предлагање ограничених или делимичних прекида ватре као увода у свеобухватније примирје, или иницијативу за успостављање међународног форума који би надгледао спровођење евентуалног мировног споразума.
Овај предлог представља "позив свих 27 земаља ЕУ да заједнички раде на дефинисању заједничког става", навела је Мајнл-Рајзингер.
Норвешка, која није део европског преговарачког тима, али је имала директне контакте са Русијом, такође износи идеје усмерене на смањење тензија. Присталице Украјине требало би да се осврну на Хладни рат како би пронашли примере тога како су Русија и Запад управљали екстремним тензијама – посебно на Хелсиншки завршни акт из 1975. године, који је утврдио принципе за односе између држава, изјавио је министар спољних послова Барт Ајде.
"Распоређивање снага НАТО-а у земљама чланицама Алијансе, на пример, није питање о којем би требало разговарати са Русијом", али би споразуми из доба Хладног рата који се тичу ограничења наоружања "морали бити релевантни у сценарију након завршетка рата", додао је.
У истом духу, званичници блиски преговорима залажу се за "флексибилан" мандат који би учесницима омогућио да заиста преговарају, уместо да им руке буду везане. Задатак формулисања тог мандата требало би да припадне амбасадорима при ЕУ, а не министрима спољних послова, рекла су за "Политико" два званичника ЕУ.
Ситуацију додатно компликује чињеница да би такав мандат обавезивао европске представнике за преговарачким столом – Бјерна Зајберта из Европске комисије, Ану-Марију Буру из Европског савета, као и саветнике из Француске, Пољске, Италије и Немачке – али не и представнике Уједињеног Краљевства или НАТО-а.
Са друге стране Каласова, осведочени русофоб, инсистира да управо министри спољних послова – које она сваког месеца окупља у Бриселу – треба да дефинишу тај мандат. Што се ње тиче, тај приступ би требало да захтева уступке од Русије већ на самом почетку, а не обрнуто.
"Министри спољних послова су спремни да преузму овај посао", рекла је она новинарима, напомињући да је већ предложила листу захтева.
"Била сам правница", рекла је. "Како се улази у преговоре? Прво изнесете или припремите оно што представља апсолутни максимум који желите да постигнете. Затим – не јавно – одредите до које мере сте спремни да направите уступак, као и које су ваше 'црвене линије', односно шта је апсолутно неприхватљиво."
Министри из неколико балтичких и нордијских земаља, као и земаља са источног крила, подржали су њен приступ.
"Морамо се држати одређеног редоследа корака: прво се морамо договорити о прекиду ватре – да оружје утихне – а тек онда преговарамо о трајном миру за Украјину", изјавио је литвански министар спољних послова Кетустис Будрис.
Главни естонски званичник, Маргус Цахкна, изнео је сличан став: "Прво, Путин може да покрене прекид ватре. Затим следе преговори Русије и Украјине о миру, а уколико до мира дође, морамо разговарати о томе какве ће безбедносне гаранције бити пружене Украјини. Такође су нам потребне украјинске безбедносне гаранције за наш регион."
Једини проблем је што је Европа заправо већ прихватила чињеницу да ће се разговори наставити чак и без прекида ватре.