Иако су САД и Немачка упозориле Кину да не шаље наоружање Русији, немачки лист "Шпигл" преноси да Пекинг и Москва преговарају о куповини 100 тзв. дронова-камиказа, који би Русији наводно могли да буду испоручени до краја априла.
Државни секретар САД Ентони Блинкен разговарао је са својим кинеским колегом Ванг Јијем на маргинама Минхенске безбедносне конференције, а након састанка изразио је, у некарактеристично оштрој изјави за једног дипломату, забринутост да би Кина могла да пошаље наоружање Русији, преноси немачки лист.
"Ми смо веома забринути што Кина разматра слање наоружања Русији за њихов рат агресије против Украјине", рекао је потом Блинкен за Ен-Би-Си. "Ја сам им јасно ставио до знања да ће то имати озбиљне последице и на њихове односе са нама."
Кина је убрзо реаговала, а портпарол њеног Министарства спољних послова оптужио је Блинкена за ширење дезинформација. Сарадња између Пекинга и Москве, ипак, дубља је чак и од онога што тврди амерички државни секретар, пренео је "Шпигл" позивајући се на своје изворе.
Како је пренео тај немачки лист, Русија тренутно преговара са кинеским произвођачем дронова "Сијан бинго интелиџент авијејшн технолоџи" око куповине велике количине тзв. дронова-камиказа.
Та компанија је наводно прихватила да направи и тестира 100 ЗТ-180 дронова, пре него што их испоручи руском Министарству одбране у априлу. Војни експерти наводе да тај дрон може да носи бојеву главу величине 35 до 50 килограма.
Извори "Шпигла" верују да би дизајн те беспилотне летелице могао да буде сличан иранским дроновима "шахид 136". Западни званичници и медији тврде да Русија користи те дронове у својој Специјалној војној операцији у Украјини, што Москва негира.
Следећи корак представљао би трансфер делова и технологија у Русију, како би та земља могла да производи око 100 дронова ЗТ-180 месечно.
Кина је, како наводи "Шпигл", још током прошле године разматрала давање значајније војне подршке Русији него што се то у први мах мислило. Компаније под контролом Кинеске народне армије планирале су да испоруче резервне делове за руске ловце СУ-27, али и за друге авионе.
Холандски јавни сервис НОС пренео је почетком јануара да су холандски микрочипови испоручивани руској војној индустрији посредством кинеских компанија.
Поред материјалне помоћи, "Шпигл" спекулише да је Кина Русији помагала и на друге начине. Они наводе да су кинеске компаније руску војску снабдевале и сателитским фотографијама украјинске стране бојног поља, због чега су америчке власти недавно ставиле кинеску сателитску компанију "Чангша Тијањи Спејс Сајенс" на листу санкција.
Вашингтон тврди да су фотографије које је ова компанија направила дошле у посед припадника групе "Вагнер", што им је помогло у "спровођењу борбених дејстава у Украјини".
И немачка влада наводно располаже информацијама које показују да Кина доставља комерцијално доступне дронове руској страни, који се користе за извиђање.
Како наводи немачки лист, ти дронови су из Кине у Русију стигли посредством компанија у Уједињеним Арапским Емиратима.
Кинески званичници демантују све наводе о потенцијалном слању наоружања Русији, а шеф канцеларије Комисије за спољне послове Централног комитета Комунистичке партије Ванг Ји рекао је да његова земља поштује сва правила.
Кинеско министарство спољних послова такође је негирало постојање испорука наоружања Русији. "Знамо да су чланице НАТО-а, укључујући и САД, највећи извор наоружања које се користи у Украјини, али они настављају да тврде да Кина шаље оружје Русији", рекао је портпарол кинеског министарства спољних послова у коментару за "Шпигл".
"То је познати трик који се користи од када је ескалирала криза у Украјини (…) Ми позивамо НАТО да престане са неутемељеним спекулацијама."