Чланице Европске уније у последњи час су се договориле о новом, десетом пакету санкција усмерених на Руску Федерацију не би ли их симболично донеле на годишњицу Специјалне војне операције (СВО) 24. фебруара 2023, те демонстрирале да су ипак уједињене наспрам Русије.
Или, како је написао шеф европске дипломатије Жозеп Борељ на Твитеру, "остајемо уједињени у нашој одлучности да уништимо руску ратну машину".
О питањима о којима нису могли да се усагласе, попут трговине дијамантима или опет избегнутим санкцијама везаним за руски нуклеарни сектор, или пак на тему ригорознијег праћења олигарха захваљујући којима руска економија и даље опстаје, разговараће се у следећим рундама, јер је нови пакет морао да се донесе на годишњицу почетка СВО, рекао је званичник близак преговорима а пренео "Политико".
Раније током јучерашњег дана нове ограничавајуће мере према РФ најавиле су и Велика Британија, Сједињене Државе, Аустралија и Нови Зеланд.
Најновије санкције укључују строжа ограничења извоза производа и технологије који се могу користити и у војне сврхе, затим ограничења против појединаца и ентитета за које се сматра да подржавају СВО, "ширећи пропаганду или испоручујући дронове које користи Русија" у Украјини, као и "мере против руских дезинформација", наводи се у саопштењу шведског председавања Савету ЕУ које је објављено касно увече 24. фебруара.
У саопштењу је истакнуто и да је ЕУ уједињена са Украјином и украјинским народом "колико год је потребно", док су исту фразу претходно употребили председник САД Џозеф Бајден и други амерички званичници, премда (и даље) није прецизиран циљ који се, по њима, мора постићи.
Међутим, до договора је, по наводима "Политика", дошло тек после тродневне расправе између Пољске и Италије због нових ограничења на увоз гуме – проблем је настао у вези с предложеним ограничењима на увоз руског синтетичког каучука.
Новим санкцијама погођено је 87 физичких и 34 правна лица. На црну листу уврштена је и медијска група "Русија севодња". Санкције су уведене против извршног директора медијске групе Кирила Вишинског.
На санкционој листи су и главни уредник агенције Регнум Марина Ахмедова, главни уредник ТВ "Русија 24" Евгеније Бекасов, новинар Александар Коц.
Новим мерама обухваћено је неколико руских банака – Алфабанка, Росбанка и Тинкоф банка.
Санкције су уведене и против шефа "Россотрудничества" Евгенија Примакова, омбудсмана за људска права Татјане Москаљкове, председника руске Националне лекарске коморе Леонида Рошаља и других.
ЕУ је на списак ставила и читав низ компанија у саставу "Росатома", Министарство одбране Русије, руска Спољно-обавештајна служба, Министарство за ванредне ситуације ДНР, четири посланика Думе, 20 заменика министара, тужилаца из ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области.
Такође, на списку је Московски институт топлотне технике који ради на ракетним комплексима "топољ", "јарс" и "булава". После овог пакета санкција на црној листи ЕУ су укупно 1.473 физичка лица из Русије и 205 организација.
Муке око гуме
Обе стране су оптужене да су током преговора имале на уму сопствену индустрију –Пољска с произвођачем синтетичког каучука "Синтос" и Италија с произвођачем гума "Пирели". Пољска је тврдила да су предложене квоте за увоз превисоке, Италија је пак рекла да нису. Усвојена је квота по италијанској мери.
Усвојен је, како "Политико" пише, тек "разводњен пакет мера".
Ипак, санкције и даље не обухватају руски сектор нуклеарне енергије. И поред јаког настојања источних чланица, које предводе Пољска и балтичке земље, да се у санкције укључе мере против руске нуклеарне компаније "Росатом", европске амбиције пале су у воду.
Мађарска, будући да има договор с Москвом о проширењу своје нуклеарне електране "Пакс", предводила је противнике санкција у нуклеарном сектору.
"Заустављање изградње додатних енергетских блокова у том објекту би у великој мери оштетило земљу", изјавио је министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.
Западни савезници такође нису успели да забране увоз руских дијаманата, чему се све ово време противи Белгија, а за шта се опет Пољска и балтичке земље залажу месецима. Уместо тога, лидери Г7 су се обавезали да ће "колективно радити на даљим мерама у вези са руским дијамантима, укључујући сирове и полиране", пише "Политико".
Зеленски није задовољан новим санкцијама Русији
Украјински председник Владимир Зеленски написао је на Твитеру да је десети пакет антируских санкција које је усвојила ЕУ – преслаб.
"Очекујемо одлучне кораке против 'Росатома' и руске нуклеарне индустрије, повећање притиска на војску и банкарски сектор", написао је Зеленски.
Ово није први пут да украјински лидер изражава незадовољство због, како сматра, недовољно опипљивих санкција Русији. Након усвајања деветог пакета санкција од стране ЕУ, Зеленски је такође изјавио да је потребно "појачати притисак".
Упркос инсистирању западних лидера да санкције "функционишу", руска економија је прошле године ослабила за само 2,1 одсто. Са енергетским приходима вишим него пре почетка сукоба, предвиђа се да ће економија земље 2023. расти брже од британске.
Санкције, које су имале за циљ да наметну патњу руском народу, имале су негативан ефекат на западне нације, рекао је прошле седмице председник РФ Владимир Путин.
"Погрешили су и руска економија се показала много снажнијом него што је Запад очекивао", изјавио је руски председник у свом годишњем обраћању посланицима у земљи.