Конфликт у Украјини оснажио је поларизацију света око осовина које формирају САД са једне, а Русија и Кина са друге стране. Док су богата друштва Колективног запада, добровољно или не, још одлучније стала уз Вашингтон, на Глобалном југу, као и највећем делу Африке и (Евро)Азије, вера у савез са Русијом и Кином још је чвршћа него што је била, указује ново истраживање Института Бенет за јавну политику Универзитета Кембриџ.
Ускладивши резултате истраживања јавног мњења у 137 земаља широм света, истраживачи су дошли до закључка да 66 одсто становништва ван Запада гаји наклоност према Русији, док се 70 одсто исто осећа када је Кина у питању.
У ауторском тексту објављеном на "Јурејжа ривју", виши сарадник за глобалну правду Универзитета Јејл и члан Америчког одбора за споразум између Русије и САД Кришен Мехта пружа пет аргумената зашто велика већина земаља ван колективног Запада у протеклих десет година оснажује пријатељство са Русијом и Кином, што је кулминирало њиховим одговором на кризу у Украјини.
"Проблеми Запада су и проблеми остатка света, док проблеми остатка света нису и проблеми Запада"
Налази истраживања могли би се сумирати прошлогодишњом изјавом шефа индијске дипломатије Субрамањама Џаишанкара, који је указао да "Европа мора да превазиђе став да су проблеми Европе проблеми света, али да уједно светски проблеми нису проблеми Европе."
Иако се двоструки аршини Запада могу приметити и у опхођењу према проблемима високих цена отплате дуга, климатске кризе, сиромаштва, несташице хране, суша и енергетске кризе који су у последње време потресали не-западна друштва, Мехта наводи одговор на пандемију ковида 19 као главни пример.
Упркос молбама Глобалног југа да добију рецепт за производњу западних вакцина не би ли спасили живот многих људи, ниједна западна нација није била вољна да то учини. Африка је до данас остала најневакцинисанији континент на свету, док је на милионе унапред купљених вакцина на Западу уништавано након што им је истекао рок трајања.
Са друге стране, Русија, Кина и Индија се нису оглушиле на молбе Глобалног југа. Алжир је покренуо програм вакцинације у јануару 2021. након што је примио прву серију руског "спутњика", који је у Аргентини иначе постао окосница програма вакцинације. Египат је почео са вакцинацијом након што је отприлике у исто време добио кинеску вакцину "синофарм", док је Јужноафричка Република набавила милион доза "астра зенеке" од Индије.
Избор између бивших колонизатора и историјских пријатеља
Док коалицију која Украјину све дубље гура у конфликт са Москвом у значајној мери чине бивше колонијалне силе, са друге стране се налази Руска Федерација коју Глобални југ сматра наследником СССР.
Аутор подсећа на речи Нелсона Манделе, који је у више наврата изјавио како је совјетска подршка помогла његовом народу да оконча апартхејд, и подсећа на многе инфраструктурне пројекте у Египту, Индији, Гани, Малију, Судану, Анголи, Бенину, Етиопији, Уганди, Мозамбику и другим земљама.
Став Африке према сукобу у Украјини може се симболично представити изјавом министра спољних послова Уганде Јејеа Одонга на овогодишњем Афричком самиту у Адис Абеби:
"Били смо колонизовани и опростили смо онима који су нас колонизирали. Сада колонизатори траже да будемо непријатељи Русије, која нас никада није колонизовала. Да ли је то поштено? Ми сматрамо да није. Њихови непријатељи су њихови непријатељи. Наши пријатељи су наши пријатељи."
Исход сукоба може угрозити Европу, али не и остатак света
Док колективни Запад наставља да тврди како ће се пораз Украјине негативно одразити на цео свет, чињеница је да већина света једноставно жели да се он што пре заврши.
Последице западних санкција попут раста цена енергената, препрека у извозу хране из Русије и Украјине, које, како је стални представник Русије при Уједињеним Нацијама Василиј Небензја недавно указао, и те како постоје упркос тврдњама да извоз руских житарица технички није санкционисан, и све већих цена отплате дуга далеко више погађају земље Глобалног југа него земље Запада.
Стога, чињеница да је Запад спреман да војно и финансијски подржава Кијев "докле год је потребно", односно да се против Русије бори "до последњег Украјинца", не хајући за колективну штету коју наноси не-западним друштвима, никако не улива поверење онима од којих се тражи да се придруже санкцијама Русији - и тиме додатно продубе сопствене проблеме.
САД више нису највећа светска економска сила
Удео САД у глобалној производњи опао је са 21 одсто у 1991. на 15 одсто у 2021, док је удео Кине порастао са четири на 19 одсто. Кина је највећи трговински партнер за већину света, а њен БДП по паритету куповне моћи већ премашује амерички. БРИКС (Бразил, Русија, Кина, Индија и Јужна Африка) имао је комбиновани БДП у 2021. од 42 билиона долара у поређењу са 41 билионом долара у Г7. Њихова популација од 3,2 милијарде је више од 4,5 пута више од укупне популације земаља Г7, са 700 милиона. Уједно, БРИКС не уводи санкције Русији нити испоручује оружје супротној страни.
Такође, Русија представља најзначајнијег добављача енергије и прехрамбених житарица за Глобални југ, Кина остаје највећи добављач финансијских и инфраструктурних пројеката за њих кроз иницијативу "Појас и пут".
Поред чињенице да земље Глобалног југа зависе превасходно од Русије и Кине када су храна, енергенти и инфраструктура у питању, од недавно се може приметити и ширење Шангајске организације за сарадњу, жеља све већег броја земаља да приступе БРИКС-у, али и воља глобалних актера да тргују у валутама које нису евро или долар.
У комбинацији са деиндустријализацијом која се одвија у Европи услед кризе коју је она сама у великој мери погоршала, савез са Русијом, Кином, и другим не-западним силама показује се као очигледан избор.
Крај "светског поретка заснованог на правилима"
Лицемерје америчког инсистирања на "светском поретку заснованог на правилима" (који нема никакве везе са међународним правом) да се приметити у чињеници да су Вашингтон и НАТО већину својих агресија, укључујући оне у бившој Југославији, Ираку, Авганистану, Либији и Сирији, правдале управо тим концептом.
Глобалном Југу је јасно да "светски поредак заснован на правилима" штити искључиво интересе САД и мења се у складу са њиховим потребама.
Аутор се пита какав је то "светски поредак заснован на правилима" који правда санкционисање Авганистана док та земља пати од глади, замрзавање венецуеланског злата у банкама Велике британије док њени грађани једва економски преживљавају? Коначно, ако је шокантно откриће Симора Херша истинито, каква то "правила" лишавају одговорности починиоца терористичког напада који повлачи драматичне економске и политичке последице?
Делом због сопственог историјског искуства, а делом због практичних економских разлога, мултиполарни свет где САД и Запад не уређују туђе животе преставља пожељан исход за Глобални Југ, као и гаранцију у да ће се у таквом свету гласови не-западних земаља гласније чути.