Финска почиње расправу у парламенту која има за циљ да убрза њену кандидатуру за улазак у НАТО, чиме повећава вероватноћу да ће иза себе оставити Шведску, пише АФП.
Иако су суседи и војни партнери, који су у истом моменту одустали од вишедеценијске политике војне неутралности и заједно поднели захтев за придруживање Алијанси, изгледа да је Финска одустала од идеје да би овај улазак могао да буде истовремен.
"Суочен са мање дипломатских препрека од Стокхолма, чини се да је Хелсинки спреман да крене напред чак и пре избора у Финској 2. априла, пошто јавно мњење подржава чланство у НАТО-у", наводи се, уз прогнозу да се "Финска приближава НАТО-у".
Ипак, тачније би било рећи да је Финска даља од Шведске, што је, ипак, не чини ближом Алијанси, јер Мађарска и Турска и даље не подржавају њихове кандидатуре.
Многи фински посланици залагали су се за доношење закона који потврђује да Финска прихвата услове НАТО споразума, о чему ће се данас расправљати у парламенту, док се гласање очекује у среду.
Усвајање тог закона значи да Финска може брзо да делује чак и ако се ратификација кандидатуре деси пре формирања нове владе.
"Сада је време за ратификацију и прихватање Финске и Шведске као чланица", рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг током посете Финској, додајући да су обе земље испуниле оно што су обећале у трилатералном споразуму склопљеним са Турском прошлог јуна.
Он је напоменуо да су Финска и Шведска сада много сигурније него када су се пријавиле за чланство.
"Незамисливо је да буде било какве претње Финској или Шведској, а да НАТО не реагује", рекао је Столтенберг.
Раздвајање процеса
Очекује се да ће закон бити усвојен без много противљења, пошто је кандидатуру за чланство у мају подржало 188 од 200 посланика у парламенту.
Хелсинки је до сада истицао да жели да се придружи Алијанси заједно са Шведском, али неки су протумачили нацрт закона као сигнал да је Финска спремна да крене сама напред.
Турска је у међувремену блокирала процес, оптужујући нарочито Шведску да пружа уточиште онима које Истанбул сматра терористима, посебно члановима Радничке партије Курдистана (ПКК).
Насупрот томе, турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу рекао је да Турска позитивно гледа на кандидатуру Финске.
"Можда ћемо раздвојити процес чланства Шведске и Финске", поручио је.
Шведски премијер Улф Кристерсон упозорио је да би придруживање Финске могло да "закомпликује" војну сарадњу нордијских земаља, јер би тако Шведска била остављена сама, без заштите НАТО-а.
Не након избора
Иако усвајање закона не значи да ће Финска аутоматски приступити НАТО-у, чак иако дође до ратификације Турске и Мађарске, законом се дефинише рок колико дуго може да чека свог суседа, истиче АФП.
Из финске владе поручили су да председник може да чека највише три месеца са потписивањем, након што предлог закона одобри парламент.
Након што председник потпише, остаје "највише неколико недеља" пре него што се инструменти о приступању доставе Вашингтону.
Председник Финске најавио је да намерава да потпише закон чим га парламент одобри парламент и да "може да сачека, уколико постоје практични разлози, али не након избора".
Већина Финаца жели да се придружи НАТО-у чак и ако чланство Шведске буде одложено, показала су истраживања у фебруару.
Чавушоглу је такође најавио да ће се преговори три земље наставити 9. марта, након што су преговори са Шведском прекинути због протеста одржаних у Стокхолму и паљења Курана испред турске амбасаде.
Бесрамне лажи
Мађарска је најавила да ће гласање о пријавама нордијских земаља вероватно бити одржано у марту.
Због гласног противљења Турске, Мађарска скоро да није била посматрана као препрека на путу Шведске и Финске у Алијанси, а оклевање је објашњавано искључиво процедуралним разлозима.
Међутим, мађарски премијер Виктор Орбан поручио је да посланици мађарског парламента нису одушевљени ратификацијом приступања Финске и Шведске НАТО-у, пошто власти тих земаља шире "бесрамне лажи" о Мађарској.
Осим тога, директна граница између НАТО-а и Русије порасла би за 1.000 километара, о чему би требало добро размислити, упозорио је Орбан.