Амерички државни тужилац Мерик Гарланд и директорка Националне обавештајне службе Аврил Хејнс затражили су од челника Конгреса да обнове закон донет после 11. септембра који дозвољава Сједињеним Државама да шпијунирају стране мете било где у свету. Иако је закон изричито намењен надзору странаца, коришћен је за праћење милиона Американаца.
Члан 702 амандмана из 2008. на Закон о надзору страних обавештајних служби (ФИСА) из 1978. легализовао је тајни програм прислушкивања, који је одобрила Бушова администрација, дозвољавајући америчким обавештајним агенцијама да прате поруке из иностранства које се шаљу преко америчких мрежа попут "Гугла".
Закон би требало да истекне крајем године, али Бела кућа већ гура законодавце ка његовoм обнављању.
"Информације добијене коришћењем Члана 702 играју кључну улогу у очувању безбедности и сигурности Сједињених Држава, њених грађана и савезника", написали су Гарланд и Хејнс у писму конгресменима, описујући поновну ауторизацију закона као "главни законодавни приоритет за ову администрацију."
Гарланд и Хејнс (која је била заменица директора ЦИА-е под Бараком Обамом) тврде да су информације прикупљене коришћењем Члана 702 биле кључне у спречавању сајбер напада на САД, заустављању трговине оружјем за масовно уништење и спречавању покушаја страних држава да регрутују шпијуне у САД.
У одвојеном саопштењу, саветник за националну безбедност Џејк Саливан описао је Члан 702 као "камен темељац америчке националне безбедности".
"Овај закон је непроцењиво оруђе које наставља да штити Американце сваког дана и кључно је за обезбеђивање да америчка одбрана, обавештајне службе и агенције за спровођење закона могу да одговоре на претње из Народне Републике Кине, Русије, подлих сајбер актера, терориста и оних који настоје да нашкоде нашој критичној инфраструктури", навео је Саливан.
Међутим, док су Гарланд и Хејнс нагласили да Одељак 702 не може бити "усмерен против Американаца у земљи или иностранству", то у пракси није случај.
У прошлогодишњем извештају Канцеларије директора националне обавештајне службе (ОДНИ) утврђено је да је само ФБИ спровео "мање од 3.394.053" претрага америчких грађана између децембра 2020. и новембра 2021, на основу података добијених у складу са Одељком 702.
Иако се закон не може користити за директно праћење Американаца, он дозвољава Вашингтону да прикупља обавештајне податке о било ком Американцу са којим је циљ страног надзора контактирао.
Ови обавештајни подаци се чувају пет година, током којих их америчке обавештајне агенције могу претраживати – на пример по имену, броју телефона или мејл адреси.
Исто тако треба подсетити да је америчка Агенција за националну безбедност (НСА) без пардона шпијунирала тадашњу немачку канцеларку Ангелу Меркел и њене сараднике, и то годинама. Ваљда да би се заштитили од својих европских партнера?
У то време, 2015. године, "Викиликс" је саопштио да је НСА циљала 125 телефонских бројева највиших немачких званичника ради дугорочног надзора.
"Имена повезана са неким од мета указују на то да шпијунирање канцеларке претходи Ангели Меркел јер укључује особље бившег канцелара Герхарда Шредера (на функцији 1998-2002) и његовог претходника Хелмута Кола", навео је тада "Викиликс".
Меркел је, бесно, упоредила НСА са Штазијем, свеприсутном и свемоћном тајном полицијом комунистичке Источне Немачке, где је одрасла.
Истовремено је процурила информација да је особље Меркелове дало зелено светло немачкој страној обавештајној агенцији БНД да помогне НСА да шпијунира европске фирме и званичнике.
Шпијунирање Меркел и других европских званичника изазвало је скандал и, на неко време, затегло односе САД и Брисела.
Председник Џозеф Бајден ће се вероватно суочити са противљењем неких републиканаца када је реч о обнављању Члана 702.
Председавајући Одбора за правосуђе Представничког дома Џим Џордан рекао је прошле године да Конгрес "не би требало чак ни да поново овласти ФИСА". Савезници бившег председника Доналда Трампа раније су осудили ФБИ због злоупотребе ФИСА за незаконито прислушкивање бившег председника.