Да ли је ЦИА издала Нелсона Манделу?

Неочекивано хапшење Нелсона Манделе 1962. године на путу од Дурбана до Јоханесбурга изазвало је спекулације да је ЦИА свесно издала будућег јужноафричког председника.

Бивши уредник магазина "Тајм" и аналитичар Ем-Ес-Ен-Би-Сија Ричард Стенгел, који је написао књигу о Мандели, описао је догађај од 5. августа 1962. године.

Бегунац од апартхејдског режима, Мандела се враћао у Јоханесбург после двомесечног путовања по Африци чији је циљ био прикупљање средстава за Афрички национални конгрес (АНК) чији је био председавајући.

Будући да је био тражен, његов повратак кући организован је у највећој тајности. Био је у аутомобилу са Сесилом Вилијамсом, белцем и комунистом. Мандела је изигравао возача, иако је Вилијамс заправо возио.

Неколико километара пре града Ховик Фолс, Манделин аутомобил је зауставила полиција.

"Имао сам код себе нерегистровани револвер и само сам га извадио и сакрио између седишта. У једном тренутку сам помислио да бих можда могао да отворим врата и искрадем се - био сам у форми у то време - али нисам знао околину. А онда сам видео два аутомобила иза и схватио сам да би ме убили ако бих покушао да побегнем", испричао је Мандела 1993. Стенгелу.

Мандела је увек био опрезан револуционар. Да је покушао да побегне, могуће је да се историја уопште не би сећала Нелсона Манделе, наводи Стенгел у тексту за "Тајм".

Аутомобилу је пришао високи, витки јужноафрички полицајац којег никада није срео, издао налог за хапшење и љубазно замолио Манделу да се представи. Мандела, који је пустио браду, и који је био у бекству скоро две године, дао му је свој алијас, Давид Мотсамаи. Према Мандели, полицајац је рекао: "Ах, ти си Нелсон Мандела, а ово је Сесил Вилијамс и ухапшен си." Полицајац, који никада раније није видео ни једног од њих, тачно је знао ко су.

Тај мали детаљ и мноштво других који су се појавили током времена подстакли су деценије сумње да је јужноафричка полиција обавештена о томе где се Мандела налази и да је највероватнији извор за те информације Централна обавештајна агенција САД.

Август 1962. био је врхунац Хладног рата – Манделино хватање се догодило само неколико недеља пре Кубанске ракетне кризе – а америчка обавештајна заједница је веровала да су Мандела и АНК били тајни савезници Совјета.

"Не знам. Не верујем да је баш било тако", рекао је Мандела једном приликом на питање да ли је ЦИА била одговорна за његово хватање.

За разлику од Манделе који није желео да се удубљује у спекулације, Стенгел јесте.

Према информацијама које је прикупио, Стенгел пише да је "пензионисани полицијски званичник" јавио јужноафричкој полицији где се налази Мандела. Ту информацију је, наводно, сазнао од америчког дипломате из америчког конзулата у Дурбану који је заправо био "ЦИА оперативац".

Наводно је ЦИА сматрала Манделу и његов АНК претњом стабилности јужноафричке владе, будући да је Вашингтон потписао војни споразум са Јужном Африком која је, иначе, била важан извор уранијума и других стратешких минерала. Штавише, апартхејд је био, пише Стенгел, најпоузданији савезних Запада у бори против Совјета који су имали добре односе са новонасталим афричким државама.

Пензионисани оперативац ЦИА по имену Доналд Ричард је 2016. признао да је он био тај који је дојавио полицији где је Мандела.

"Мандела је био потпуно под контролом Совјетског Савеза", рекао је Ричард у документарцу Џона Ирвина "Манделин пиштољ".

"Био је играчка Москве. Могао је да изазове рат у Јужној Африци. Сједињене Државе би морале да се умешају, невољко, и ствари су могле да оду дођавола...Совјетски Савез би учинио све да се дочепа минерала, а Хрушчов је рекао: 'Када их се докопамо, ми ћемо Западу диктирати услове предаје'. Били смо на ивици и то је морало да буде заустављено, што је значило да је Мандела морао да буде заустављен. И зауставио сам га."

Африка је у то време била стратешко бојно поље. Осам месеци раније, демократски изабрани председник Конга, Патрис Лумумба је убијен. Лубумбу је ЦИА такође сматрала "играчком" Москве и разматрала је да га убије али, наводно, никада нису повукли окидач.

После Манделине смрти сазнало се да је револуционар био не само члан Комунистичке партије већ и члан комитета партије, што додатно даје на снази тврдњи да је ЦИА била умешана у његово хапшење, пише Стенгел.

Вашингтон, званично, то никада није признао. Сам Мандела је пажљиво формулисао своје речи када су у питању биле САД али, пише Стенгел, у тренутку када је Африка опет бојно поље између Запада и Русије, за Американце би било добро да признају шта су урадили Нелсону Мандели.