Научни стартапови у САД већ годинама раде на чиповима који могу да се убаце у мозак и омогуће људима да мислима покрећу мобилни телефон.
Власници компанија кажу да су њихови циљеви потпуно филантропски и да им је жеља да са напретком медицине и технологије помогну непокретним особама да врате макар мало самосталности.
Подкаст "Блумберга" посвећен овој теми, открио је да америчка влада на овој технологији ради већ годинама.
Ова технологија импланта у мозгу постоји већ 20-30 година, каже "Блумбергова" новинарка Сара Мекбрајд. Већ 2006. године објављени су први извештаји о тестирању ових чипова који су били "рудиментарни", односно помагали су непокретним пацијентима да покрећу компјутерски миш или роботску руку.
Тек када је Илон Маск представио своју компанију "Хејло" и почео да прича о својој жељи да чује музику директно у глави, јавност је почела да обраћа пажњу.
Одједном се појавило све више стартапова који раде на помагању пацијентима који су непокретни после тешке повреде мозга, шлога, мултипле склерозе, АЛС-а тако што ће им уградити чип у мозак захваљујући коме ће моћи да покрену, на пример ајфон - на чему ради компанија "Синхрон".
Постоје и старапови који покушавају да "излече" слепило или слабовидост код људи уз помоћ импланта који се у мозак убацује преко оптичког нерва, али су сви ти пројекти сада у фази тестирања или првим фазама клиничких проба.
Има и оних који би да имплантима "прошире" људске способности али за сада ћуте о томе јер то звучи "језиво", рекла је Мекбрајд, која прати технолошки сектор.
Све ове старапове финансирају истраживачки центри, грантови али и мејнстрим капиталисти попут Маска, а Мекбрајд не очекује да ће за пет година чипови у мозгу постати стварност. За 10 хоће.
"За пет година очекујем још тестова и проба већег обима, али не очекујем да ће лекари издавати рецепте за чипове. За десет година можда, али за 20 година неће уопште бити чудно имати имплант", рекла је она у "Блумберговом" подкасту.
Др Томас Оксли, неуроинтервенциониста и директор стартапа "Синхрон" ради на направи која може да "покупи" сигнале у мозгу и уз помоћ блутута управља ајфоном.
Окслијева компанија осмислила је имплант који "чита мисли". Стент са танким жицама-рецепторима који се убризгава у мозак преко вене на врату и усађује у неуроне. На другом крају направе је прикључак који уз помоћ блутут технологије чита информације и помаже мозгу да уз помоћ импланта контролише ајфон без додириванја, описао је "Блумберг" неименовани патент.
Оксли тврди да је сама процедура убацивања импланта безбедна, не отвара се лобања, већ се само убризгава стент (коме, бар за сада, не треба замена батерија), а предности за особе које су непокретне или не могу да користе руке су велике јер им омогућава дигиталну комуникацију, могу да пишу и шаљу поруке, мејлове, да плате рачуне, купују онлајн, закажу преглед код лекара, могу да позову у помоћ ако им се нешто догоди.
Укратко, каже Оксли, враћа им мало самосталности и служи као помоћ у комуникацији са светом.
Рана верзија "Синхроновог" импланта већ се тестира и то на шест субјеката из САД и четири из Аустралије који су тешко паралисани и не могу да померају руке. Оксли очекује да ће ова фаза тестирања потрајати 12 месеци, док ће друга, напреднија фаза тестирања потрајати две године, када ће се знати и први резултати.
Не брине га могућност евентуалног хаковања, јер, како је рекао, хаковати компјутерског миша и компјутер није исто. Стент је у овом случају миш или продужетак прста, а мозак компјутер.
Шта ће бити ако прави компјутери и напредне машине и ти чипови у мозгу постану свесни?
Изгледа да идеја оскаровца Џејмса Камерона о успону машина више не делује као дистопија већ наша скора будућност. Осим ако нам се не догоди сценарио из игрице "Тhe Last of Us" и гљивица која "једе" мозак случајно (или намерно) преко неке основне намирнице, изазове зомби апокалипсу. Теорије завере које су до недавно деловале смешно, сада делују застрашујуће пророчки.