Свет

Трећи напад на Севастопољ, знамо како су завршени претходни

Крим и славни руски град брањени су од скоро истих завојевача и 1854. и 1941. и сада, на Братском гробљу у Севастопољу сахрањено између 150 и 300 хиљада руских војника, бранитеља града
Трећи напад на Севастопољ, знамо како су завршени претходни© Зоран Шапоњић

Министарство одбране Русије саопштило је данас да је руска војска зауставила  покушај кијевског режима да изврши масовни напад дроновима на Крим.

"Системи ПВО оборили су шест беспилотних летелица, а још четири су онеспособљене захваљујући руском систему за електронско ратовање", наводи се у саопштењу и додаје да нема жртава нити веће материјалне штете на инфраструктури града.

Ово је од почетка Специјалне војне операције у Украјини само још један у низу напада или покушаја напада дроновима на Крим, посебно на Севастопољ, град на југу Крима у коме је седиште Црноморске флоте. Крим и Севастопољ били су мете украјинских дронова и крајем јула прошле године, затим крајем октобра, 8. и 23. новембра.

Почетком октобра, камионом бомбом нападнут је и делимично онеспособљен 18 километара дуг кримски мост код Керча, али је пре неколико дана, великим напором руских градитеља мост поново пуштен у саобраћај у пуном капацитету.

Крим тврђава

Премијер Крима Сергеј Аксјонов саопштио је средином фебруара да су стварање линија одбране на Криму, на иницијативу републичких власти, подржале савезне власти.

Он  је раније говорио о потреби да се направе утврђења на територији Крима како би се осигурала безбедност његових становника.

"Ово је моја иницијатива, захваљујући председнику, подржана је. Ако хоћете мир, припремите се за рат. Крим је руски и остаће заувек, ко год и шта год планирао. Ја сам одговоран за територијалну одбрану Крима, потпуно контролишем ситуацију, знам ко је за шта одговоран", нагласио је Аксјонов.

Велике, тешке битке за славни руски град

Више пута током 2022. и почетком ове године,  Украјинци су дроновима напали или покушали напад на Севастопољ, бродове Црноморске флоте у Јужном заливу али су снажним дејством противваздухопловне одбране напади одбијени.

Још снажнији напад одбијен је јутрос, када је Крим био на мети најмање 10 дронова од чега је шест оборено, а још четири онеспособљена дејством руских система за електронско ратовање.

За последњих безмало 170 година, Крим и посебно руски Севастопољ, славни град на овом полуострву у коме и за који никад нису вођене обичне, него увек велике, славне, тешке битке, по трећи пут су на мети освајача..

На Малаховом кургану, управо изнад Јужне бухте која је жестоко нападнута дроновима, чете великих руских адмирала Корнилова и Нахимова пре 169 година 349 дана браниле су Севастопољ. Међу тим четама била је и једна српска.

О првој, великој одбрани велике руске луке на Црном мору сведочи панорама одбране Севастопоља 1854 - 1855. године, слика дуга више од 110 и широка 14 метара којој трећу димензију у продужетку дају рељеф, ровови, разрушени домови, топови, воштане фигуре тела погинулих. На слици су представљене сцене борби око Севастопоља када су се на град 1854. године обрушиле француско-енглеска, турска, италијанска војска од 70 па све до 200.000 људи, а браниоци, под командом адмирала Корнилова и Нахимова, Истомина, генерала Тотлбена, њих једва 70-так хиљада, више од 340 дана херојски одолевали.

Слика вреднија од живота

Када је 1942. године немачка бомба пала на зграду изнад Јужне бухте у којој је Панорама, морнари су својим шињелима угасили пожар. Онда су бајонетима исекли слику и пренели је на брод, последњи који је изашао из луке Севастопољ. На пристаништу је остало много људи, али слику су спасили.

На грандиозној кружној слици су лица 4.000 бранилаца града, и сва изгледају као светачка, а једино Французи и Енглези, нападачи, немају лица.

Душе 102.000 Руса и животи 128.000 Француза и Енглеза остали су у рововима око Севастопоља.

После опасаде у граду није остао ни камен на камену. Виктор Иго прву одбрану и опсаду Севастопоља упоредио је у своје време са опсадом Троје.

"Све се то издешавало на делићу земље  на граници између Азије и Европе где су се сусреле велике империје. Десет година пред Тројом, десет месеци пред Севастопољем", разјаснио је Игоову метафору историчар Камил Русе.

После је на рушеванама Севастопоља био и Марк Твен. Писао о нечувеним, човеку несхватљивим, чудовишним разарањима, о тврдим каменим кућама које су претворене у прах и пепео, како да је градом прошао чудовишни земљотрес.

Испод зграде Панораме је споменик генералу Тотлбену. Постоји  фотографија из 1942. године, немачки војници крај споменика Тотлбену, иза њих споменик је у рушевинама. Немци су после отишли, Тотлбен је остао.

Оружје ћутало док су сахрањивани адмирали

На Малаховом кургану изнад града обележено је  места на коме је погинуо славни адмирал Корнилов. Када је неколико дана касније, у близини, погинуо и адмирал Нахимов, француски и енглески топови ћутали су на дан сахране. Из дубоког поштовања према двојици ратника.

Обојица су сахрањени у Владимирском сабору у Севастопољу, крај свог учитеља адмирала Лазарова, славног Руса који је три пута опловио земаљску куглу и који је открио Антарктик и сабрата адмирала Истомина. У сабор да се поклони сенима јунака Прве одбране Севастопоља 1916. године долазио и цар Николај II. Сад је његова икона у Владимирском сабору.

За 150 година гробове адмирала оскрнавили су тек Французи, Немци 1942. и бољшевици. Покрали су адмиралске еполете и златне дугмиће.

На Владимирски сабор Немци су 1942. бацили бомбу од 500 килограма. Она је пала на неколико метара од зидова цркве и није експлодирала. И стајала је на том месту до 1988. године, крај јој је мало вирио из земље, а нико није знао да је испод пет товара експлозива. Деца су се играла и скакала по њој, углачани метал бомбе сијао је на сунцу као да је од злата.

"Када је на фронту адмирал Корнилов погођен метком, тешко рањен рекао је тек - "Благослови боже Русију и Императора, спаси Господе Севастопољ и Флоту" а онда је умро. Имао је само 48 година", причала ми је пре неколико година у крипти Владимирског сабора кустос Елена Валентијева.

Улицама Севастопоља крв је текла потоцима

Друга одбрана Севастопоља, друга велика битка за славни град почела је 30. октобра 1941. и трајала скоро 200 дана до 4. јула 1942. На град су овог пута јуришали Немци, Италијани, Румуни, Хрвати... Кад су Немци после крвавих борби ушли у град, само пет до десет зграда у читавом Севастопољу није било сравњено са земљом. Потоцима је текла крв улицама Севастопоља.

Хиљаде и хиљаде, десетине хиљада јунака прве и друге одбране Севастопоља сахрањени су на Братском меморијалном гробљу, на вису јужно од Севастопоља.

Дуга стаза од капије води узбрдо до храма Светог Николе. Около, свуда около су безбројни, безимени гробови, на реткима су имена војника, кости јунака овде су свуда, испод стаза, испод споменика, испод ливада, пропланака.

Крај стазе сахрањена је Вера а на камену сем њеног имена само година њене смрти - 1942! Тек то се о њој зна. Ни ко је, ни одакле, ни где је мајка за њом заплакала, ни колико деце није стигла да роди и да им се обрадује. Тек  - медсестра Вера!

"Она је још и срећна. Њено је име остало на камену, да се помиње у цркви, на молитви. Хиљаде је овде и десетине хиљада безимених", каже ми старица крај Вериног гроба.

Неколико метара даље капетан Волков, па командир вода Бурин... И тако читаво гробље.

Гробље је отворено 1854. године за време Прве одбране Севастопоља, тада је овде сахрањено можда 50, можда 70.000 људи. Бог зна.

Пут којим се стиже до  Никољске цркве која је на брду, на врху гробља, умањена је копија пута којим је Христ изашао на Голготу. А црква на врху симбол је победе, васкрсења, вечног живота.

"Овде су сахрањени људи који су гинули за Русију у последњих 300 година. Када су недавно изводили неке радове, крај источног зида цркве нашли су кости официра, војника, са значкама какве су носили припадници обалске артиљерије, стрељани можда 1920. године када су бољшевици ушли у град, колико њих - Бог зна", каже Константин, који одржава гробље.

Сведоци су му, каже, својевремено причали:

"За време друге опсаде Севастопоља, 1942. године, само су једног дана дошли војници са машинама, ископале ровове, а онда су данима довожена тела погинулих Црвеноармејаца, колико њих је сахрањено - Бог зна... Хиљаде, десетине хиљада. Њихове кости сада су свуда испод, испод ове стазе којом ходамо", каже Константин.

Од гробнице јунака адмирала - сметлиште

Маја 1944. године после тешких борби Црвене армије и јединица Вермахта, Крим је ослобођен. Последњи џепови отпора  угушени си до 12. маја те године. Немачке и румунске јединице стациониране на полуострву претрпеле су огромне губитке, од око 97.000 војника. Само 10. маја се удавило око 10.000 војника са потопљених бродова.

Ослобођење Севеастопоља и Крима Црвена армија платила је са око 18.000 погинулих и око 70.000 рањених војника.

После рата, Отаџбинског, од гробнице адмирала јунака у Владимировском сабору направили су сметлиште. Тек 1991. године у храму одржали су прву литургију.

Те године земне остатке четворице адмирала однели су још једном на Малахов курган. Да их мине жеља. После их пренели преко залива, па на рукама морнара Црноморске флоте до цркве. Да их сахране и да ту остану заувек. Док је пролазио чамац са костима адмирала, у заливу су стајали постројени бродови Црноморске флоте и испаљивали плотуне у знак почасти. Сваком од адмирала животни циљ био је управо да Русија има флоту на Црном мору. Том циљу посветили су животе.

Заједно сахрањена тела Руса, Британаца, Француза

На Малаховом кургану, тамо ка Северној бухти је и мали споменик, само крст на постаменту. Испод су кости војника са кургана, и Руса и Британаца и Француза. Помешане. Тела на фронту била су тако помешана да су их после боја заједно сахранили. Тако је наредио адмирал Корнилов.

Историја у Севастопољу учи на суров начин и истовремено још суровије опомиње.

Почиње ли данас трећа одбрана Севастопоља?

Јуче је генерални директор Обједињене корпорације за изградњу бродова Алексеј Рахманов  саопштио да ће се модернизована ракетна крстарица "Адмирал Нахимов" (пројекат 11442М), која носи име славног адмирала који је 1854. погинуо бранећи Севастопољ, идуће, 2024. године вратити у борбени састав Војно-морнаричке флоте Русије.

"Адмирал Нахимов" (пројекат 11442М "Орлан") један је од највећих војних бродова на свету. Брод је изграђен крајем осамдесетих година, био је у саставу Северне флоте, а крајем деведесетих је послат на ремонт у "Севмаш" у Северодвинску на северу Русије. Радови за враћање "Адмирала Нахимова" у састав руске војне морнарице почели су 2013. године, а након модернизације крстарица ће бити најмоћнији брод руске флоте и биће наоружан хиперсоничним ракетама "циркон".

 

image