Чини се да украјинску кризу води нека "невидљива рука" која се залаже за одуговлачење и ескалацију сукоба, изјавио је данас кинески министар спољних послова Ћин Ганг.
"Невидљива рука користи украјинску кризу у циљу одређених геополитичких агенди. Сукоб, санкције и притисци неће решити проблем. Процес мировних преговора треба да почне што је пре могуће уз поштовање легитимних безбедносних проблема свих страна", рекао је Ћин новинарима на маргинама годишњег заседања парламента у Пекингу, преноси АП.
Кинески министар је такође саопштио да његова земља није испоручивала оружје ни једној страни у украјинском сукобу, у тренутку када амерички званичници говоре о неодређеним "последицама" по Пекинг, ако пошаље помоћ у наоружању Русији.
"Нисмо у сукобу и не обезбеђујемо оружје ни једној страни. Дакле, на основу чега дискусија о кривици, санкцијама и претњама Кини? Ово је апсолутно неприхватљиво", нагласио је Ћин.
Он је додао да је политика Вашингтона према Кини "потпуно одступила од рационалног и здравог пута", преноси АП.
"САД се ангажују у сузбијању и обуздавању Кине, а не у фер конкуренцији заснованој на правилима, рекао је министар иностраних послова и додао да су односи између две суперсиле годинама били напети због бројних питања, укључујући Тајван, трговину и рат у Украјини, али су се погоршали након контроверзе око балона за који су САД рекли да је реч о кинеској шпијунажи.
"САД кажу да успостављају заштитне ограде за односе са Кином и да не траже сукоб, али оно што у пракси значи је да Кина не треба да реагује и одговори на претње онда када се клевеће или буде нападнута", рекао је Ћин.
"То је једноставно немогуће", додао је он.
"Ако Сједињене Државе не стисну кочницу и наставе да се крећу погрешним путем, никаква заштитна ограда не може спречити искакање из шина, које ће прерасти у сукоб и конфронтацију и ко ће сносити катастрофалне последице?", упитао је Ћин.
Безобзирно коцкање са будућношћу човечанства
Ћин је додао да је "такво риваластво безобзирно коцкање, при чему су улози фундаментални интереси два народа, па чак и будућност човечанства".
Он је на конференцији за штампу поновио критике на рачун недавног обарања наводног кинеског шпијунског балона изнад источне обале САД, и саопштио да је та инцидент "узрокован вишом силом" и да је Вашингтон "претерано реаговао, злоупотребио силу и драматизовао ситуацију, стварајући дипломатску кризу која се могла избећи".
У делу обраћања које се односи на Тајван, острво које Пекинг сматра својом територијом, Ћин је ово питање назвао првом црвеном линијом која се не сме прећи у односима САД и Кине, наводи АП.
Америка неће успети да формира азијски НАТО
Сједињене Америчке Државе неће успети да остваре своје планове за формирање азијске верзије НАТО-а у Индо-пацифичком региону, рекао је кинески министар спољних послова.
"Индо-пацифичка стратегија Сједињених Држава се размеће са слободом и отвореношћу, док у стварности уједињује и ангажује групе у различитим затвореним и искључивим малим круговима. У њој се наводи да САД подржавају регионалну безбедност, али у ствари изазивају конфронтацију и планирају да склопе азијско-пацифичку верзију НАТО-а", рекао је министар.
Он је истакао да Вашингтон, када каже да његова политика у региону доприноси регионалном просперитету, заправо жели да уништи процес регионалне интеграције.
Сједињене Државе отворено изјављују да обликују стратешко окружење Кине, рекао је он, "што тачно открива праву сврху индо-пацифичке стратегије за обуздавање Кине". Ова политика је штетна по дугорочне интересе земаља региона, а њени циљеви се не могу реализовати, нагласио је Ћин Ганг.
Под вођством Путина и Си Ђинпинга партнерство двеју земаља биће само јаче
Кинески министар спољних послова Ћин Ганг рекао је да ће под вођством лидера Русије и Кине партнерство двеју земаља само јачати.
"Лидери Русије и Кине одржавају блиске везе. Ово је компас билатералних односа. Уверени смо да ће под стратешким вођством лидера двеју земаља свеобухватно стратешко партнерство Русије и Кине постати јаче у новој ери", рекао је Ганг.
Шеф кинеске дипломатије је додао да односи Москве и Пекинга не представљају претњу за друге земље, али и да не толеришу мешање и провокације трећих лица.
"Односе између Русије и Кине карактерише несврставање са блоковима, недостатак конфронтације и то што нису усмерени против трећих страна", рекао је Ганг.
Трговински промет између Русије и Кине повећан за 25,9 одсто
Трговински промет између Русије и Кине у периоду од јануара до фебруара 2023. порастао је за 25,9 одсто и износи 33.685 милијарди долара, објавила је Главна царинска управа Кине.
Наводи се да је Кина увезла робу у Русију у вредности од 15.036 милијарди долара, што је повећање од 19,8 одсто у односу на исти период 2022. године, док су испоруке из Русије у Кину порасле за 31,3 одсто и износе 18.648 милијарди долара.
Према извештају за 2022., трговина између Русије и Кине порасла је за 29,3 одсто и износи рекордних 190.271 милијарди долара.
Лидери Русије и Кине раније су поставили циљ да удвоструче трговински промет између двеју земаља, како би са 100 милијарди годишње достигли 200 милијарди до 2024. године.