Немачка против ЕУ како би заштитила своју ауто-индустрију

Влада у Берлину успротивила се закону Уније који прописује нулту емисију гасова са ефектом стаклене баште

Немачка блокира усвајање закона Европске уније којим се забрањује продаја нових аутомобила који емитују угљен-диоксид од 2035. године, а како би заштитила своју водећу индустријску грану – производњу кола с моторима са унутрашњим сагоревањем.

То пак нарушава напоре ЕУ да смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште који потичу од саобраћаја, што је кључни део њене стратегије да постане климатски неутрална до 2050. године. Такође, ова "тврдоглава" тактика могла би да послужи као лош пример другим земљама чланицама које су спремне да учине све како би заштитиле кључне националне интересе, пише "Политико".

Претходно су се Европски парламент и земље ЕУ у Савету сложиле са законом који би забранио продају нових аутомобила и комбија који емитују угљен-диоксид од 2035, чиме би електрична возила постала норма. Пред коначну одлуку Немачка се повукла.

Немачка тражи рупу у закону

Разлог лежи у захтеву Партије слободних демократа (ФДП), једне од три странке које чине немачку владајућу коалицију, да Европска комисија у закон унесе рупу која би омогућила продају возила с моторима са унутрашњим сагоревањем уколико користе тзв. е-горива, тј. синтетичка, климатски неутрална горива. Међутим, за њихову производњу потребно је много више енергије него за пуњење електричног возила.

"Ситуација је неприхватљива", рекао је Паскал Канфин, француски посланик у Европском парламенту из странке председника Емануела Макрона који председава одбору Европског парламента за животну средину и води преговоре о закону о нултим емисијама.

"Није прихватљиво да се земља предомисли. Немачка је већ одобрила споразум", изјавио је Канфин и прозвао немачког канцелара Олафа Шолца да не уђе "у европску историју као онај који је убио зелени договор".

Шолц је пак истакао да је немачка влада "јединствена у очекивању да ће Европска комисија наћи начин како да се е-горива користе и након 2035. године".

"Политико" истиче да су и Италија, Пољска и Бугарска изразиле примедбе на поменути закон ЕУ, тако да би заједно с Немачком могле да формирају блок који би спречио усвајање акта о нултој емисији.

Преседан који могу друге земље да злоупотребе

Посланик немачке странке Зелени, која се иначе противи садашњој акцији Берлина, Размус Андресен упозорио је да његова земља ствара преседан који ће "сада злоупотребљавати друге земље ЕУ, али и актери у Европском парламенту који желе да се отарасе зеленог договора. Споразум између Комисије и немачке владе постаје кључан и политички релевантан."

"Немачка није било која земља, већ највећа и економски најјача чланица ЕУ, на коју се друге државе угледају", рекао је он и додао да је зато "ово веома проблематично и могло би довести до тога да ће поузданост, иначе веома важна у европској демократији, бити нешто на шта се не може рачунати у будућности".

Гласови из ауто-индустрије упозоравају да ценкање око услова забране од 2035. године ствара "неизвесност међу потрошачима, али и у индустрији, која улаже у електрична возила, батерије и инфраструктуру за пуњење", речи су генералног директора "Форда" у Европи Мартина Сандера. Иначе, ова компанија се обавезала да ће од 2026. бити потпуно електрична.

Њен ривал "Фолксваген", највећи светски произвођач аутомобила, има за циљ да смањи европску производњу аутомобила с моторима са унутрашњим сагоревањем до 2033. године, закључује "Политико".