Након масовних демонстрација у главном граду Грузије, скупштина у Тбилисију је одустала од усвајања Закона о транспарентности страног утицаја.
Реч је закону којим је било предвиђенo да у земљи буде основан регистар невладиних организација, медија и субјеката који добијају новац од страних држава.
Организације које више од 20 одсто средстава добијају споља биле би регистроване као "страни агенти" и подвргнуте надзору грузијског Министарства правде.
Слични закони постоје у Сједињеним Државама, Уједињеном Краљевству, Аустралији и Русији. У Вашингтону је усвојен 1938. године под називом Закон о регистрацији страних агената (ФАРА), док је Москва такав закон усвојила 2012. године.
Међутим, када је предлог грузијског закона објављен, из Стејт департмента су поручили да су веома забринути и да закон није у складу са аспирацијама грађана Грузије, те да би могао да угрози евроатлантску будућност земље.
Портпарол Стејт департмента Нед Прајс напоменуо је да предлог закона нема никакве везе са америчким законом о страним агентима, рекавши да ФАРА обавезује агенте страних влада да се региструју као такви.
"Наш закон се не односи на невладине организације и изворе финансирања", поручио је Прајс.
Ипак, 2017. године, телевизија РТ у Сједињеним Државама је била приморана да се региструје као страни агент у тој држави. У писму Министарства правде САД тада је, између осталог, наведено да РТ одржава став Кремља, "што заједно са чињеницом да га финансира руска држава", указује да РТ делује као "алтер его Кремља".
Из Комитета за заштиту новинара су истакли да је то "лоша идеја", поручивши да је реч о забрињавајућем преседану.
"Ово је промена у начину на који се закон примењује последњих деценија", саопштили су тада из Комитета и навели да нису сагласни са тим да владе одлучују шта је новинарство или пропаганда.
Истог дана, више медија повезаних са САД, укључујући Глас Америке и Радио Слободна Европа, добило је обавештење од руског Министарства правде о потреби да се региструју као "страни агенти".
Важно је напоменути да ни амерички, ни руски закон не ускраћују право на рад медијима и организацијама који су регистровани као "страни агенти". Исти је случај и са предлогом закона у Грузији.
"Што важи за Јупитера, не важи за вола"
Након окончања Хладног рата, порастао је утицај невладиних организација и постао је тренд да се оне све више мешају у разноразна питања која се тичу уређења, како држава, тако и друштава, каже за РТ Балкан Стеван Гајић из Института за европске студије и додаје да је тако амерички ФАРА закон постао популарнији последњих десетак година.
Он наводи да су многе земље схватиле да део невладиних организација може да има и те како негативан утицај, те да оне могу да раде у корист страних држава, агенција и корпорација, али и да директно шире пропаганду других држава.
"То је основни мотив који лежи иза увођења таквих закона. Наравно, ти мотиви могу да буду и покушај гушења слободе штампе. Та ствар зависи од случаја до случаја, али како смо се приближавали овом сукобу који све више добија глобални карактер, тако је све више земаља почело да размишља о увођењу нечег сличног у своје законодавство", каже Гајић и истиче да се налазимо, у најмању руку, усред светског економског рата.
На питање због чега Вашингтону смета да Грузија добије закон сличан управо том ФАРА који Сједињене Државе имају од 1938. године, научни сарадник на Институту за европске студије одговара - "што важи за Јупитера, не важи за вола".
"Дакле, правила која важе за Американце, не могу да важе за земље које они сматрају вазалним. Посебно су подли према Грузији јер су их већ једном гурнули у сукоб са Русијом", указује Гајић.
Подсећа да је 2003. године оборен председник Грузије Едуард Шеварднадзе, те да је на крилима те револуције власт добио Михаил Сакашвили.
"Резултат те демократске промене је био рат који је Грузија изгубила, који је оставио колективни ожиљак и довео до фрустрације становништва која траје до данас. Американци, у условима поновног сукобљавања са Русијом, поново покушавају да искористе Грузију", упозорава Гајић.
Он указује да је грузијско друштво подељено, те да постоје политичке разлике на релацији премијер-председница.
"Данашњи премијер Иракли Гарабишвили је човек који је, када се појавио на политичкој сцени, виђен као неко ко може да нормализује односе са Русијом. Са друге стране, председницу Самоле Зурабишвили је директно изабрала проатлантистичка, НАТО струја", каже Гајић и подсећа да је Зурабишвили студирала на Универзитету Колумбија где јој је ментор био "један од најпознатијих русофоба Збигњев Бжежински".
Истиче да се јасно види потпис Американаца и Стејт департмента који не крију да подржавају протесте који су настављени и након повлачења закона из скупштинске процедуре.
"Дакле, ради се о покушају насилног свргавања власти са циљем дестабилизације Јужног Кавказа", поручује Гајић.
Покушај отварања нових жаришта на ободима Русије
Саговорник нашег портала напомиње да постоји стратегија која је саопштена на НАТО самиту у Букурешту 2008. године када је Украјини и Грузији обећано да ће постати чланице Алијансе. Он истиче да је за Русију то била црвена линија, те да је Владимир Путин у говору 2007. године у Минхену више него јасно дао до знања да је било доста са ширењем НАТО-а и да Москва то види као директно непријатељско деловање.
"Сада је Украјина потпуно у пламену, а имам утисак да Американци раде све из петних жила да још земаља увуку у нестабилности и потенцијалне сукобе. Реч је, пре свега, о Молдавији и читавој ситуацији са Придњестровљем, али она се може проширити на Гаузију, регион где живе православни Турци (Гагаузи) који су проруски оријентисани и који су, више него јасно, против атлантистичког курса Молдавије", каже Гајић.
Додаје је да је у тај шири пројекат укључен и Азербејџан за који сматра да би раније ушао у сукоб са Јерменијом да се није догодио земљотрес у Турској. Подсећа на недавне инциденте када је убијено неколико Јермена у Нагорно-Карабаху.
"Оно што видим као интерес НАТО-а, САД, Бајденове администрације и Демократске партије јесте да се отварају нова жаришта или кризе на ободима Русије у које би она морала да се укључи. На тај начин би се она додатно исцрпљивала", истиче Гајић.
Међутим, и поред обећања, саговорник сајта РТ Балкан сматра да нема ништа од евроатлантског пута Грузије. Од уласка у Европску унију, каже, нема ни говора јер је и сама Унија у потпуном хаосу и не зна шта ће од ње остати.
"Свакако неће доћи ни до каквог проширења док се у свету не смири ситуација, а врло је могуће да ће и сама ЕУ доживети велику унутрашњу трансформацију", наводи Гајић.
Истиче да нема ништа ни од чланства Грузије у НАТО, већ да ће она као и Украјина практично бити чланица, али не формално јер и даље постоји страх од директног сукоба са Русијом.
"То би могло да доведе до нуклеарног сучељавања са Русијом, што значи да могу да горе Вашингтон, Лондон и Париз", каже он.
Нажалост, напомиње Гајић, добар део грузијског становништва и даље пати од "карго култа" према Западу "од којег је српско становништво давно излечено". Додаје да је слична ствар са Украјинцима који су увучени у катастрофу.
Ипак, истиче он, естаблишмент Демократске партије у САД не преза од тога да још неко ратује против Русије својим рукама.
"Ту су пожељни кандидати Молдавци и Румуни које је Буш, у своје време, прогласио копљем према Истоку", наводи Гајић.
Он напомиње да Источна Европа није ни мало наивна и указује да су све те државе, укључујући Украјину, биле "окупаторске снаге у Ираку".
"Американци ће, дакле, докле год има добровољаца - да их подстичу, а Грузију ће дестабилизовати јер је грузинска власт својим неутралним статусом, у очима Стејт департмента, аутоматски постала проруски оријентисана", закључује Гајић.