Шефови две велике немачке обавештајне службе, на саслушању у Бундестагу, оптужили су руског председника Владимира Путина да је нападом на Украјину дефакто напао цео Запад.
Једном годишње скупштински контролни одбор, који се обично састаје у тајности, окупља се јавно и поставља питања тројици шефова савезних обавештајних служби – БНД-а, Савезне канцеларији за заштиту устава и Војне контраобавештајне службе (MAD) - за њихову процену тренутног стања.
Руководиоци Федералне обавештајне службе, Канцеларије за заштиту устава и Војне контраобавештајне службе упозорили су на даље деловање Русије. Замислива су, како они тврде, и политичка убиства у Немачкој.
Рат је "промена игре"
Путинови поступци су „објава рата целом слободном, демократском свету“, изјавио је Бруно Кал, шеф Федералне обавештајне службе (БНД).
"Тињајуће системско ривалство претворило се у отворену борбу“, рекао је председник Канцеларије за заштиту устава Томас Халденванг. Руски напад на Украјину је „промена игре“ у свим областима безбедносне политике, саопштио је он. То директно утиче на унутрашњу безбедност Немачке. Савезна влада је у априлу протерала 40 руских шпијуна из земље. БфВ је предвидео сценарије, изјавио је Халденванг, који су ишли чак до убистава у Немачкој.
Убиство прогнаног Грузијца у Берлину изазвало је пометњу 2019. Истраживање "Шпигла" и његових партнера "Белингкета" и "Инсајдера" доказало је, тврди шеф БФВ-а, да је злочин наручила руска тајна служба.
Путин задржава право да употреби нуклеарно оружје
Шеф БНД-а Бруно Кал је рекао да Путинов напад на Украјину "није био изненађење" за ову службу, која је годинама упозоравала на "руску употребу силе".
Уочи руског напада на Украјину 24. фебруара, званичници БНД-а били су много опрезнији у процени Путинових поступака него тајне службе Сједињених Америчких Држава или Велике Британије. Одбрамбени став немачке службе је "иритирао партнере".
У актуелном сукобу, Кал је изричито упозорио на руску употребу нуклеарног оружја. Руски председник задржава право на овај корак, рекао је председник БНД-а. Могло би, како он тврди, доћи до употребе „подстратешког нуклеарног оружја“, које би имало за циљ да наметне "диктирани мир Украјини". Са руске стране, изјавио је Кал, нема знакова спремности на компромис у евентуалним преговорима са Украјином.
"Негативан исход рата у Украјини из руске перспективе могао би да „представља егзистенцијалну претњу Путиновој владавини“, тврди Кал. Међутим, његова служба нема доказа да Русија планира да употреби стратешко или тактичко нуклеарно оружје.