У духу изреке "боље икад него никад", Специјални инспектор за обнову Авганистана (СИГАР) при америчким оружаним снагама објавио је детаљан извештај о колапсу авганистанских Националних одбрамбених и безбедносних снага (АНДСФ) након повлачења америчке војске из Кабула у августу 2021. године.
Извештај не само да показује шокантне детаље који откривају ниво издаје Вашингтона, већ нуди и важне лекције за друге америчке савезнике.
Колапс авганистанских снага током лета 2021. године представљао је својеврсан спектакл. Иако је у њихово формирање, наоружање и обуку уложено готово 90 милијарди евра током двадесетогодишњег периода, на тренутке се чинило да оне нестају брже него што Американци успевају да напусте аеродром у Кабулу.
До колапса је дошло упркос чињеници да су амерички званичници небројено пута наглашавали да је авганистанска влада и више него способна да се одбрани и без помоћи из иностранства.
Извештај СИГАР-а ипак показује да је колапс авганистанских снага био далеко извеснији него што је на први поглед чинило. У складу са споразумом из Дохе, који су 2020. године потписали представници Трампове администрације и Талибана, авганистанске снаге више нису могле да рачунају на помоћ америчких војника, па чак ни на то да ће им плате бити исплаћене из америчког буџета.
Као последица тога, многи авганистански војници остали су без плата, док читаве јединице широм земље нису имале довољно муниције, хране, воде и других неопходних залиха за борбу против Талибана.
"Талибанска војна кампања је искористила логистичке, тактичке и слабости вођства авганистанских снага. Директни напади и договорене предаје покренуле су ефекат домина где су, један за другим, авганистански региони падали под власт Талибана", пише у извештају.
"Талибанска медијска кампања и психолошки рат, потпомогнути медијским извештавањем, додатно су ослабили жељу авганистанских трупа за борбом."
Чак и пре споразума из Дохе, постојали су "системски фактори који су авганистанске снаге учинили рањивим". Амерички планови изградње способних оружаних снага од почетка су били нереални, пошто је за такав подухват било потребно далеко више времена. У извештају се критикује и америчке војне саветнике, који су чето били "лоше обучени и неискусни".
Упркос великом броју оптужница, у извештају се закључује да СИГАР "не даје никакве препоруке" за будућу акцију или политику САД. Званичници Пентагона их вероватно не би слушали чак ни када би им они били понуђени. У анексу документа се наводи да је ангажовање Министарства одбране у истрази СИГАР-а било минимално, при чему практично ниједна од тражених информација није добијена.
Пентагон је "дао само ограничене одговоре на СИГАР-ове захтеве за информацијама и пропустио сваки рок за одговарање на постављена питања или за давање повратних информација за проверу нацрта овог извештаја", наводи се у процени.
На пример, у новембру 2021. године, СИГАР је Министарству одбране доставио 21 засебно питање, тражећи одговоре до 21. децембра 2021. Одговор су добили тек осам месеци касније, а они су и тада били штури и непотпуни.
Поуке америчког повлачења из Авганистана
Ипак, поуке које се из тог извештаја могу извући веома су јасне. Прво и најважније, његово објављивање представља оштро упозорење на судбину која би могла да сачека и друге блиске савезнике САД, уколико би „интереси“ Вашингтона били задовољени тако што ће их у датом тренутку напустити.
На пример, припадници авганистанске војске који нису успели да побегну из Авганистана након повлачења САД или су убијени, или су се придружили "екстремистичким групама". Било како било, они су сада потпуно заборављени, што указује на то да Вашингтон није претерано заинтересован да осигура безбедан излазак из земље за своје бивше прокси борце, пре, током или након сопственог бекства.
Исто тако, велики део војне опреме коју обезбеђују САД сада користе Талибани, како за обуку и за војне операције, укључујући ту оклопна возила и војне авионе.
Чак ни у Вашингтону се са прецизношћу није знало које америчко оружје је завршило у Авганистану. Извештај открива и да званичници нису успели да обезбеде тачан обрачун пошиљки и нису испунили захтеве надзора "за праћење осетљиве опреме која је пребачена авганистанској влади и војсци", што олакшава њену крађу.
Американци су ипак успели да да сачувају део наоружања које су дали Авганистанцима, пре свега већи део авиона који су чинили њихово ваздухопловство. Неки од спасених авиона пребачени су у складишта у САД, док су "други убрзо пребачени у друге земље, попут Украјине".
Помињање ових авиона који стижу до Украјине је посебно прикладно, с обзиром на то да је Кијев убрзо након повлачења из Авганистана, постао главни спољнополитички фокус Беле куће. Са оружјем, муницијом, политичком вољом и јавном подршком која је широм Европе и Северне Америке скоро потрошена, тренутни прокси рат са Русијом вероватно не може да се одржи две деценије, а можда ни две године.
Украјински лидери би требало да обрате пажњу на сведочење анонимног званичника Стејт департмента, цитирано у извештају СИГАР-а.
"Дуго времена (авганистанска влада) није озбиљно схватала да смо ми озбиљни у погледу повлачења, и то потпуног повлачења. Рекли би ми да је Авганистан најважнији комад земље на свету и упитали 'како можете да напустите територију која је геополитички важна?'", открио је званичник.
"Покушао сам то да објасним (авганистанском председнику), рекавши да знам да је он веома добро повезан, али у нашем систему председник тај који на крају одлучује, и он то треба да схвати озбиљно."