Када је "кинески шпијунски балон", како су то званичници и медији у САД назвали, зашао на америчку територију почетком фебруара, први одговор Вашингтона био је у неку руку симболичан.
Наиме, задатак да извиди балон је добио пилот сада већ архаичног авиона У-2, модела чију историју дефинише шпијунско деловање на кинеском тлу по налогу ЦИА.
Током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, кинеске противваздушне снаге обориле су барем пет авиона У-2 на својој територији, а ЦИА никада није пружила званично објашњење њихових активности, пише Си-Ен-Ен.
Оно што чини целу причу још интересантнијом је чињеница да су тим авионима управљали пилоти са Тајвана, а који су тврдили - гле чуда - да су део тима за истраживање метеоролошких прилика.
Поврх свега, закони САД налажу да сви поверљиви документи постану доступни јавности након 25 година - ако њихово откривање неће довести до "озбиљне штете односима између САД и стране владе, или текућим дипломатским активностима САД" - али ЦИА ћути о операцијама авиона У-2 на кинеском тлу и дан-данас.
Та тишина, како и сам Си-Ен-Ен закључује, "довољно говори о томе колико је то питање било осетљиво и у то време, али и данас."
(Не)додирљиви авион
Контингент авиона У-2, пише Си-Ен-Ен, позивајући се на исповести преживелих пилота и литературу објављене на ту тему, премештен је на Тајван раних шездесетих година као део тајне мисије шпијунирања растућих војних способности Народне Републике Кине, укључујући њен нуклеарни програм у настајању, за који је добила помоћ од Совјетског Савеза.
Тај модел авиона дизајнирао је произвођач "Локид" током претходне деценије, који је тврдио да У-2 може да лети на "невероватној висини која премашује 20.000 метара" и тиме остане ван домета противваздушних ракета.
Међутим, управо један такав авион ЦИА су "додирнуле" совјетске ракете 1960. године, а његов пилот Гери Пауерс ухапшен као ратни заробљеник. У оквиру тога, ЦИА је била приморана да призна - и одустане - од шпијунског пројекта са У-2 на тлу СССР, а Пауерс је био размењен.
Изгубљене "црне мачке"
Пошто САД нису хтеле да се сценаријо са Геријем Пауерсом, који је изазвао велики дипломатски инцидент, понови и у Кини, оне су се окренуле Тајвану, који је био и те како вољан да обезбеди пилоте који би прелетали над континенталном Кином, каже аутор књиге "50 година У-2" Крис Покок у документарном филму "Изгубљене црне мачке 35. ескадриле" из 2018. године.
Лојд Ливит, пензионисани генерал-потпуковник америчког ваздухопловства, описао је цео пројекат као заједничку обавештајну операцију Сједињених Држава и Тајвана, указавши да је мисије прелетања планирао Вашингтон а да су и Тајван и САД прикупљале снимке које су пилоти са Тајвана начинили из авиона У-2 над кинеским тлом.
"Прича за јавност је била да је Тајван купио авионе, који су носили тајванске ознаке. … Да не би била помешана са другим организацијама ваздухопловних снага стационираних у Таојуану, јединица је постала позната као 35. ескадрила, са црном мачком као обележјем", написао је Мајк Хуа, иначе један од првих тајванских пилота који је летео у У-2, у историји те јединице из 2002. за часопис "Ер форс хисторикал фаундејшн".
Он је истакао да су у тајванској ваздушној бази Американци радили заједно са тајванским пилотима, помажући у одржавању авиона и обради информација.
"Целокупно америчко особље је наводно било запослено у компанији 'Локид еркрафт'", написао је Хуа.
Бивши пилот је указао да "нема који део кинеског копна" није био фотографисан током летова "црних мачака", док су сензори на шпијунским авионима бележили информације о кинеским радарима, али и још много тога, додао је.
Игра "мачке и миша", где су мачке - мишеви
На крају су авиони У-2 доживели исту судбину у Кини као и у совјетском савезу. Деветог септембра 1962. године, потпуковник Чен Хуаи-шен, за кога се иначе сматра да је осмислио маскоту јединице по угледу на симбол црне мачке која је красила локалну кафану, постао је први пилот У-2 којег су оборили ПВО системи Народноослободилачке армије.
Током наредне деценије, каже аутор Покок, Народноослободилачка војска и "црне мачке" играле су се мачке и миша, током које су кинески војници оборили још најмање пет авиона У-2. Свеукупно су погинула четири пилота, а двојица су одведени у заробљеништво, из којег су пуштени 1982. године.
ЦИА је званично напустила шпијунски пројекат 1974. године, а преостали авиони У-2 враћени су америчком ваздухопловству.