Економиста Мајкл Хадсон: Зашто се распада амерички банкарски систем

Чувени амерички економиста Мајкл Хадсон прокоментарисао је кризу америчког банкарског система за сајт "Геополитикал економи аур", поредећи колапс "Силикон вели бенк" (СВБ) и "Силвергејта" са финансијским крахом 2008. и кризом штедње из 1980-их.

Банка "Силвергејт", са седиштем у Калифорнији, која је била фокусирана на криптовалуте, пропала је 8. марта. Два дана касније, пропала је и "Силикон вели бенк". Ова последња је друга највећа банка која је пропала у историји САД и најутицајнија америчка финансијска институција која је отишла у стечај после кризе 2008. године.

Хадсон тврди да је распад банкарског система, који се управо дешава у САД, био неизбежан, јер је влада користила исте финансијске механизме којима је Обамина администрација спасавала банке током велике кризе из 2008.

ФЕД је самог себе сатерао у ћошак

Године 2008, у тренутку када су се цене некретнина срушиле, Федералне резерве (ФЕД) приморале су финансијски систем на 15 година "квантитативног попуштања" (КЕ) како би поново надувале цене некретнина, а заједно са њима и цене акција и обвезница.

Заправо, оно што је било стварно надувано биле су цене имовине, пре свега за банкарске хипотеке, акције и обвезнице. То је, подсећа Хадсон, оно што раде банкарски кредити и оно што доноси гомилу новца супербогатим.

Када се економија опоравила, цене кућа су поново почеле да расту, посебно на хипотеке са ниским каматама, а америчка економија је доживела највећи процват тржишта обвезница у својој историји, јер су каматне стопе пале испод један одсто. Тако је, служећи финансијском сектору, ФЕД самог себе сатерао у ћошак.

Раст каматних стопа увек доводи до пада цена обвезница. Управо то се дешавало у оквиру "ФЕД-овог рата против инфлације". У том тренутку расте ниво плата радника, а падају цене обвезница и других хартија од вредности, у којима банке држе своју имовину према депонентима.

Свака банка има проблем да одржи цене своје имовине у складу са обавезама о депозитима. Уколико дође до пада цена обвезница, структура активе банке слаби. То је ћошак у који је ФЕД сатерао америчку економију.

ФЕД је препознао овај проблем и избегавао га колико год је могао. Када је запосленост поново почела да расте, а плате радника да се опорављају, ФЕД је повукао ризичан али очекиван потез и нагло подигао каматне стопе, што се на концу претворило у рат против банкарског система.

Иза криптовалута скривају се "перачи новца"

"Силвергејт" је први страдао, јер је јахао на таласу криптовалута, служећи као банка за различите брендове. Са "Силвергејтом" су пропали многи депозити у криптовалутама.

Популаран утисак је да криптовалуте представљају алтернативу комерцијалним банкама и "фијат новцу" (новцу створеном ни из чега). Међутим, у шта би крипто-фондови могли да улажу ако не у банковне депозите и државне хартије од вредности, или приватне акције и обвезнице?

Шта је криптовалута, пита Хадсон, ако не заједнички фонд са тајним власницима како би се заштитили они који перу новац?

"Силвергејт" је био "посебан случај", с обзиром на његову специјализовану базу депозита. И "Силикон вели бенк" је била "посебан случај", специјализована за кредите за ај-ти стартапове. "Фрст републикен бенк" је, такође, била специјализована за кредитирање богатих штедиша у Сан Франциску и у областима северне Калифорније.

Сви су видели да је тржишна цена банака и њихових финансијских хартија од вредности почела да пада у тренутку када је председник ФЕД-а Џером Пауел подигао каматне стопе. А онда је дошло до наглог повлачења депозита, што је приморало банке да продају хартије од вредности са губитком.

Ројтерс је 10. марта известио да су резерве банака почеле са падом. То није изненађујуће, јер банке плаћају око 0,2 одсто на депозите, док депоненти могу да повуку свој новац како би купили двогодишње записе америчког Трезора, са зарадом од скоро четири одсто. Није ни чудо што добростојећи инвеститори сада беже од банака.

То је дилема, тврди Хадсон, у којој се сада налазе банке, а са њима и ФЕД.

Нови сигурни "лет у кеш" за супербогате

Сада се поставља питање зашто ФЕД не спасава банке. Проблем је у томе што пад цена дугорочне активе банака, у односу на краткорочне обавезе по депозитима, сада изгледа као "нова нормала".

Међутим, током 15 година, подсећа Хадсон, ФЕД је спроводио "абнормалну политику нулте каматне стопе."

Приноси на камате изненада су скочили 10. марта. Пошто се у САД запошљавало више радника него што се очекивало, шеф ФЕД Џером Пауел је објавио да ће ова финансијска институција можда морати да подигне каматне стопе, чак и више него што је раније упозоравао. Тако је, између осталог, повећана рањивост банака.

"Џеј Пи Морган" и друге њујоршке банке поседују деривате вредне на десетине билиона долара. Односно, оне се, као у казину, кладе на то да ће се променити каматне стопе, као и цене обвезница и цене акција.

Када се банке кладе на износе вредне билионе долара, неке ће неминовно завршити са губитком који може избрисати цео нето капитал банке.

Сада постоји нови "лет у кеш", у ново сигурно уточиште - у нешто што је много боље од готовине. То су хартије од вредности америчког Трезора. Упркос томе што се републиканци заклињу да ће одбити да подигну горњу границу америчког дуга, Министарство финансија увек може да одштампа новац и да исплати своје власнике обвезница.

Изгледа да ће Трезор постати нови избор за оне који имају огромна финансијска средства. Количина банковних депозита ће зато пасти, а са њима и ФЕД-ове банкарске резерве.

До сада берза је некако одолевала притиску, упркос паду цена обвезница. Хадсон очекује да ћемо сада видети репризу великог бума фиктивног капитала, која се дешавала између 2008. и 2015. године.