Грчка и "Косово": Веза за једну ноћ

Коментаришући турске амбиције на Балканском полуострву и разматрајући како Атина треба да се постави с тим у вези, Панагјотис Г. Павлос у ауторском тексту објављеном на порталу РТС-а подсећа на део књиге турског дипломате Ахмета Давутоглуа "Стратегијска дубина".

"Једини начин да Турска успе у остваривању својих неоосманистичких амбиција на Балкану јесте да не дозволи стварање осовине Београд–Атина", написао је Давутоглу и открио оно што је, по речима Павлоса, "сваком мислећем Грку било јасно".

А имајући у виду да једну од основних полуга турског утицаја на Балкану, што често понављају турски званичници, као и председник Реџепа Тајипа Ердогана, чине "муслиманске заједнице" од грчке Тракије све до Босне и Херцеговине, треба истаћи да најпоузданију од свих чине Албанци, нарочито на Косову и Метохији.

Међутим, Косово и Метохија представљају колевку српске државности, док су с друге стране Ердоганове речи "Косово је Турска, Турска је Косово", изговорене пре деценију у Призрену.

Павлос подсећа и да је Турска прва земља која је 2008. године признала једнострано проглашену независност јужне српске покрајине, за њом су ишле и САД.

Америка подржава повратак Турске на Балкан

За Вашингтон, Турска на Балкану, како је недавно у интервјуу за "Катимерини" рекао Габријел Ескобар, највиши у хијерархији Стејт департмента задужен за југоисточну Европу, "није трећа земља", пише Павлос и додаје да Америка снажно подржава повратак Турске и турског утицаја на Балкану, посебно у Албанији, у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији.

Најновији доказ за ову тврдњу је, истиче Павлос, чињеница да Вашингтон гура идеју да од јесени 2023. команду међународних мировних снага на Косову преузме Турска, што је по њему врло симболично ако се има у виду да је Косово место на коме су Турци, освајајући Балкан, наишли на најтврђи отпор хришћана, Срба, који су им у Боју за Косово убили султана.

Павлос сматра да је одговор на питање шта с тим у вези треба да ради Атина веома прост – све супротно од онога за шта се залаже, подржава и чврсто подупире Анкара.

Атина треба да ради све супротно од Анкаре

"Ситни уступци које у последњих десетак година о питању Косова Грчка чини САД и Немачкој заправо су крупни уступци Турској. У Анкари трљају руке сваки пут када Атина направи неки корак ка Приштини. Било да се ради о отварању трговинске канцеларије Приштине у Атини (за време Ципрасове владе), њеном унапређењу у статус канцеларије за заштиту интереса (за време Мицотакисове владе) или о помпезној посети Никоса Дендијаса Приштини", истиче Павлос.

Чинећи уступке Анкари, Берлину и Вашингтону, и на тај начин ситним корацима се приближавајући косовским Албанцима, Грчка окреће леђа свом једином, правом и вековима поузданом савезнику на Балкану Србији.

Приче о економским интересима Грчке на "Косову" бајке су за малу децу. Природне ресурсе на овој територији после противправне НАТО агресије на Србију 1999. већ су приграбили Американци и Немци, констатује Павлос.

Додаје и да на "Косову" ради само сектор који не регулише привредно већ кривично право. "Ако ме разумете шта хоћу да кажем", ироничан је он.

Павлос истиче да косовски Албанци од Грчке једино желе признање њихове илегалне сецесије, остварене путем против међународног права почињене агресије НАТО-а, у којој Грчка, иако чланица Алијансе, није учествовала.

Однос Грчке према "Косову" одразиће се на кипарско питање

Павлос додаје и да су тврдње Американаца и Немаца да се однос Грчке према "Косову" неће одразити на кипарско питање – димна завеса.

"Косово није никакав случај sui generis, како су нас годинама убеђивали. Реч је о интернационализованом преседану, на које се неки већ позивају, и тек ће се позивати када им то буде одговарало", конкретан је грчки новинар.

Потом закључује да су отварање приштинске канцеларије и посете из Атине у Приштину и обрнуто опасан флерт из којег не може настати ништа трајно, часно, добро и поуздано.

Такође, констатује да уколико се овај емоционални флерт заврши грчком срамотом у виду признања једностране независности "Косова", косовски Албанци ће раскинути "везу за једну ноћ" и вратити се тамо где им је историја одавно одредила место – у харем султана из Анкаре.

Ако се којим случајем деси то зло, Грчка ће остати осрамоћена и без свог вековног савезника Србије.

"Да ли је Грчка довољно зрела да након преспанског самоубиства не пређе поново црвену линију сопственог достојанства и сопственог опстанка? Ако то није учинио Елефтериос Венизелос, и то док је Грчкој висио Дамоклов мач над главом, зашто би се, да то учини данас, усудио његов земљак и потомак Кирјакос Мицотакис?", пита се Панагјотис Г. Павлос у ауторском тексту на порталу РТС-а.