Србија је са стопом плодности 1,52 живорођене деце по жени у европском просеку који на нивоу ЕУ у целини износи 1,53, показују статистички подаци Евростата за 2021. годину.
У региону, најбоље се котира Румунија, са стопом 1,81, Црна Гора са стопом 1,76, Словенија са 1,64, Мађарска са 1,64, Хрватска и Бугарска са 1,58, док се Северна Македонија са 1,44 и Албанија са 1,31 налазе иза Србије.
Француска је 2021. године имала највећу стопу плодности међу државама чланицама ЕУ са 1,84 живорођених по жени, а најнижу стопу имала је Малта са 1,13 живорођених.
Сваке године у последње три деценије у Европској Унији се роди више од четири милиона беба, што је опадајући тренд када се погледају истраживања Евростата за 2021. годину, када је рођено 4,09 милиона беба, односно за 2020. годину када је рођено 4,07 милиона беба. То је друга најнижа бројка од 1960. године.
Стопа фертилитета, која одражава број деце коју у репродуктивном добу роди једна жена, значајно се променила у европским земљама у последњих 20 година и у периоду између 2001. и 2021. смањена је у чак 11 од 27 држава чланица ЕУ.
РТ Балкан истражује које земље имају највишу и најнижу стопу фертилитета у Европи и како се плодност мењала широм Европе у последње две деценије.
Деца рођена у ЕУ: Најмањи број забележен у 2020
Гледајући број рођене деце у ЕУ, најмањи број је забележен 2020. године од 4,07 милиона. Опадајући тренд у броју рођених у ЕУ, приметан је од 2008. године, у којој је забележено 4,68 милиона рођених. За поређење, та бројка је 1961. године износила 6,60 милиона.
Стопа фертилитета порасла је за осам процената у ЕУ између 2001. (1,43 рођења по жени) и 2021. (1,53 рођења по жени).
Највећи раст забележен је у Чешкој од 59 одсто, а следе Румунија (43 одсто) и Словачка и Словенија (обе по 36 одсто).
Турска, једна од најнасељенијих земаља у Европи, доживела је највећи пад стопе фертилитета у овом периоду. Стопа плодности пала је са 2,38 у 2001. на 1,7 у 2021, што одговара смањењу од 29 процената. Међутим, Турска је и даље на осмом месту од 37 земаља на листи највиших стопа фертилитета.
У Србији тај пад износи 4 одсто, а од нас је гора само Северна Македонија са погоршањем од 17 одсто.
У којој доби жене рађају своје прво дете?
У 2021. години просечна старост жена које рађају своје прво дете у ЕУ била је 29,7 година.
Жене рађају у све старијем добу, што се види из податка да је 2013. године просек износио 28,8 година.
Године 2021. средња старост жена при рођењу првог детета била је највиша у Италији и Шпанији са 31,6 година у обе земље, а најмања у Албанији (26,6 година), односно Бугарска 26,5 просечна година старости.
У Србији тај просек износи 28,1, у Хрватској 29,2, у Словенији 29.
Иначе, у Србији је од 10. децембра могуће пријавити се за вантелесну оплодњу о трошку државе донираним репродуктивним материјалом.
Уговори о увозу репродуктивног материјала о трошку државе прво су потписани са шпанском банком репродуктивних ћелија у септембру 2022. године, а у јануару 2023. и са једном банком у Чешкој и две банке у Данској.