ЕУ се нуди да буде главни преговарач Европе за набавку оружја, али не иде по плану

Амбиција Европске уније (ЕУ) да се удружи и заједно купује оружје суочила се са низом проблема пре него што је уопште покренута.

Лидери ЕУ ове недеље имају за циљ да потпишу план вредан две милијарде евра за који званичници тврде да ће омогућити земљама да добију кеш за муницију коју су послале Украјини и који ће финансирати будуће заједничке куповине оружја и муниције за Кијев, пише "Политико".

То је први корак у томе да Европска унија постане главни преговарач за набавку оружја за целу Европу.

Шема означава кључни тренутак за ЕУ - клуб који је настао као мировни пројекат сада је спреман да купује и шаље оружје земљи у сукобу. Али имати план је једна ствар. Друго је навести људе да учествују, наводи портал.

Први проблем је време. Украјини је потребно више оружја, с обзиром на суманути темпо трошења муниције. Са друге стране, одбрамбеној индустрији ЕУ биће потребни месеци да изради тражену муницију.

Друго питање је новац. Иако се чини да ЕУ има подршку земаља да прикупи почетних две милијарде евра, та сума ће покрити само хитне потребе за муницијом и заједничку куповину муниције. ЕУ такође предвиђа дугорочни план за јачање производње одбрамбене индустрије за коју су потребни додатни милиони. Уз тврдоглаво високу инфлацију и стагнацију привреде, то ће бити тешко продати, наводи "Политико".

Ипак, на крају, највећи проблем може бити идеолошки. Како се ЕУ креће ка интеграцији европске стратегије одбране, земље постају нервозне због давања више овлашћења Бриселу.

"Проблем је у томе што свака влада жели да се побрине да прво набави своју опрему и да и даље купује у складу са националним приоритетима", рекла је Хана Нојман, чланица немачког Европског парламента из редова Зелених.

Министри спољних послова и одбране данас ће се окупити у Бриселу како би размотрили и евентуално покренули план. Амбасадори ЕУ су у недељу постигли прелиминарни договор да Кијеву испоруче милион граната од 155 милиметара — колико је Украјина затражила — током следеће године.

Лидери ЕУ ће такође размотрити ово питање касније током недеље на самиту у Бриселу.

"Лонац" новца

У средишту предлога ЕУ је Европски мировни фонд, "лонац" новца који је блок користио за делимично враћање средстава државама које су послале оружје Украјини. Званичници сада покушавају да искористе 2 милијарде евра из фонда да покрију обе донације муниције Украјини, као и заједничке наруџбине да се те залихе попуне код куће. Новац је искључиво намењен за замену или надокнаду онога што је послато Украјини, а не за додавање у залихе земаља.

Након тога, званичници ће размотрити дугорочне начине за повећање капацитета Европе за производњу не само артиљерије, већ и свих врста војне опреме. То би захтевало додатна средства.

У принципу, блок је већ подржао идеју заједничког плана набавки — предлог који би имитирао стратегију вакцинације против ковида 19 када се ЕУ удружила и колективно купила вакцине.

Аргумент је да се ЕУ суочава са сличним ванредним стањем, а тренутно, кажу званичници, европски индустријски капацитети далеко заостају за оним што Украјина тврди да јој је потребно.

Украјина је затражила милион граната калибра 155 милиметара како би држала Русе на одстојању. Али ЕУ може да произведе само 300.000 таквих сваке године – што ствара време чекања од "до четири године".

Ипак, чак и са земљама које се углавном слажу да желе да помогну у повећању производње муниције и помоћи Украјини, остају бројне спорне тачке.

Неке су елементарне: да ли би уговори о оружју по којима преговара ЕУ требало да иду само компанијама из ЕУ или би земље требало да имају могућност да ангажују стране фирме?

Друга питања су више логистичке природе: ко ће предводити ову акцију? Агенције ЕУ? Саме земље?

Ту је и питање одакле ће доћи новац за повећање производње у будућности?

А ово је све под претпоставком да су земље спремне да играју заједно. Да би се утврдило ко може да донира муницију, а коме треба допуна, свака земља мора прво да каже колико има. То су, пише "Политико", веома осетљиве информације које се нерадо деле.

Затим ту је проблем индустрије. До сада је ЕУ идентификовала 15 произвођача у 11 држава чланица који могу да производе артиљеријску муницију, рекло је неколико високих званичника. Али да ли ове компаније могу да испуне жељене квоте ЕУ, посебно брзином коју земље желе, отворено је питање.

Званичници такође разматрају да ли би могли да обезбеде приватно финансирање или инвестиције од Европске инвестиционе банке, иако је ово питање политички оптерећено с обзиром на ограничења ЕИБ у потрошњи на одбрану. Неке дипломате су чак изнеле спорну идеју о евентуалном разматрању ратних обвезница, с обзиром на историјске тешкоће плаћања рата без издавања дуга.

"Тиша" забринутост која се увлачи у разговоре на тему наоружања је страх да ће ЕУ претерати у журби да помогне Украјини.

Та брика појавила се усред поновне процене уговора ЕУ о вакцини против ковида. Уговори су потписани током борбе да се обезбеди што више вакцина, али сада на Старом континенту пропадају милиони неискоришћених доза.

С обзиром на непредвидљивост сукоба, лидери индустрије су опрезни и желе "премију осигурања" од ЕУ, што је још један трошак који ће владе морати да сносе.

ЕУ такође може на крају да се такмичи против себе. Бројне владе су већ потписале нове уговоре са одбрамбеним фирмама од почетка сукоба, и вероватно ће то наставити да раде. Остаје да се види да ли програм који води ЕУ може да функционише паралелно са овим појединачним преговорима без повећања цена.