Финска је најсрећнија земља на свету шесту годину заредом, наведено је у овогодишњем извештају о срећи Мреже решења за одрживи развој УН.
Литванија је једина нова земља у првих 20, док су у овој публикацији Авганистан и Либан две најнесрећније земље.
После Финске, на другом месту на листи се налази Данска, потом Исланд, па Израел, Холандија, Шведска, Норвешка, затим Швајцарска, Луксембург и Нови Зеланд.
Србија се на Светски дан среће налази на 45. месту, Хрватска на 48, Црна Гора на 67, а Босна и Херцеговина на 71 месту.
Од објављивања првог Извештаја о срећи у свету 2012. године постоји све већи консензус о томе да се срећа може промовисати кроз јавне политике и деловање бизниса и цивилног друштва.
Истраживање о срећи у свету користи шест кључних фактора који помажу да се објасне варијације у нивоима среће широм света, а то су: социјална подршка, приход, здравље, слобода, великодушност и одсуство корупције.
Први Међународни дан среће обележен је пре 10 година, 20. марта 2013. године.
Од тада су људи широм света препознали не само важност мерења среће и благостања, већ су настојали да подрже јавну и приватну политику како би помогли њено промовисање.
"Крајњи циљ политике и етике треба да буде људско благостање", истиче познати амерички економист Џефри Сакс.
Према његовим речима, благостање није "мека" и нејасна идеја, већ се фокусира на области живота од критичне важности - материјалне услове, ментално и физичко богатство и личне врлине.
"Морамо да претворимо ову мудрост у практичне резултате да бисмо постигли више мира, просперитета, поверења, уљудности и да, среће у нашим друштвима", истакао је Сакс.