Тајни "програм Феникс": Сви ратови ЦИА

Атентати, мучење, одреди смрти, терористички напади под лажном заставом, као и масовни надзор становништва, представљају саму суштину такозваног америчког рата против тероризма. Њиховим проучавањем могу се стећи драгоцени увиди у начине на које су САД водиле ратове у Авганистану, Сирији или Ираку, тврди сајт "Глобал рисрч".

Један од таквих програма ЦИА био је "програм Феникс", који је посебно важан у наше доба, у време посредничког рата у Украјини. Изузетан приказ овог програма можемо наћи у истоименој књизи Дагласа Валентина, који разоткрива "класичан пример бруталности ратова који ЦИА води против 'побуњеника'."

За бившег директора ЦИА Вилијама Колбија (иначе, типичног бирократу ЦИА, како примећује аутор), то је био "само покушај да се координише низ већ постојећих програма: нешто попут Одељења за унутрашњу безбедност или, тачније, низ 'центара за фузију', у којима војне, полицијске и обавештајне агенције прикупљају информације о својим непријатељима" – америчком, као и сваком другом народу.

Широка кампања мучења и убистава

Шта је стварно представљао "програм Феникс"? "Широку кампању мучења и убистава", наводи овај сајт, "која је имала за циљ да уништи оно што је ЦИА назвала вијетконговском инфраструктуром." Овај израз био је збуњујући не само за Вијетнамце, већ и за саме Американце.

Под "инфраструктором" ЦИА није подразумевала мостове и путеве, већ "владу из сенке", која је већ практично владала Јужним Вијетнамом. "На многим местима Вијетконг је већ имао стварну контролу на локалном нивоу и користио је своју моћ да се бори за земљишну реформу у име сељака", наводи Валентин.

"Насупрот томе, амерички савезници из Јужног Вијетнама, били су корумпирана класа елитиста који су подржавали земљопоседнике против сељака, омражена од већине становника." За Вијетнамце, рат је значио револуцију која је имала за циљ да спроведе земљишну реформу и поновно уједини земљу.

Народноослободилачки фронт (НЛФ), кога је подржавала већина народа, у почетку је очекивао да ће мирним путем освојити власт. "Међутим, Американци су поставили Нго Дин Диема за диктатора а он је немилосрдно сломио опозицију у земљи, нападајући не само комунистички Народноослободилачки фронт, већ и све конкуренте за власт, укључујући и будисте и друге националисте."

Моћ овог јужновијетнамског диктатора заснивала се на католичкој мањини у Вијетнаму, као и на огромној мрежи корупције која је диктатору обезбеђивала лојалност. Након што је убијено десетине хиљада њихових присталица широм земље, Народноослободилачки фронт је затражио помоћ од Северног Вијетнама.  

Та помоћ се у почетку састојала од "наоружаних пропагандних тимова", чији су припадници улазили у села и успостављали своју власт. Овај систем се брзо проширио од локалног нивоа све до највишег нивоа који је планирао стратегију за рат. Управо је овај систем ЦИА циљала својим "програмом Феникс."

Вијетнам као лабораторија у "борби против тероризма"

Занимљиво је да је "програм Феникс" покушавао да опонаша тактику Вијетконга. Вијетнам је дословно био лабораторија за проучавање тактике у борби против "тероризма", како су овај покрет називали званичници владе САД. У првим данима присуства ЦИА, у Вијетнаму су били дозвољени разни експерименти са начинима борбе против револуције.

На пример, службеник ЦИА Ралф Џонсон је створио "покрајинске извиђачке јединице" (ПРУ), које су имитирале тактику наоружаних пропагандних тимова. Регрутујући окореле криминалце, пребеге из Вијетконга и разне етничке мањине, ЦИА је формирала бруталне одреде смрти, високо обучене у методама тајног рата.

У ствари, током целог рата у Вијетнаму, ЦИА је организовала терористичке нападе под лажном заставом, укључујући и нападе на позоришта, које је приписивала "терористима" Вијетконга.

Изненађујуће је да се овај аспект рата данас веома мало помиње у медијима. Примарна сврха одреда смрти била је да се инфилтрирају на територију коју контролише НЛФ и киднапују или убију неку мету. Иронично је да је ЦИА овакве методе прогласила "борбом против тероризма", иако је сама примењивала терористичке методе.

За разлику од сличних покрета, попут данашњих нацистичких батаљона у Украјини, који су обично ефикасни само у терорисању ненаоружаних цивила, "покрајинске извиђачке јединице" били су најефикаснија борбена снага у Јужном Вијетнаму. Они су чинили један од кључних елемената "програма Феникс".

Бесконачни циклус ужаса

Такође, ЦИА је изградила затворе широм земље, који су коришћени за тортуру политичких затвореника. Затвореници су у њима били подвргавани мучењима, гладовању, премлаћивању, струјним ударима и силовањима, што је пракса која је касније усавршена у затвору Абу Граиб у Ираку или Гватанаму на Куби.

Преко специјалног програма УСАИД, ЦИА је слала струјне генераторе широм земље, које је користила тајна полиција да мучи Вијетнамце. Али Вијетнам је у томе само један пример. Сличне методе су кориштене у Авганистану или Ираку. Људи су остајали заточени месецима и врло мало је преживелих. Све ово заједно, тврди овај сајт, представља "бесконачан циклус ужаса". Многи који су завршили у овим затворима нису били део покрета отпора. Многи су били жртве изнуде. А треће су за тортуре изабрали њихови лични непријатељи.

Трећи аспект "програма Феникс" било је прикупљање обавештајних података. ЦИА је одржавала велику мрежу шпијуна широм земље и покушала је да направи главну листу свих чланова НЛФ у Јужном Вијетнаму. Међутим, у стварности се то показало немогућим, јер су Јужновијетнамци често ковали завере једни против других. Различите организације биле су оруђе различитих фракција у макијавелистичким политичким борбама у Јужном Вијетнаму.

Након пада диктатора Диема, Вијетнам је прошао кроз серију државних удара у режији вијетнамских генерала. Осим тога, сви они су настојали да искористе своје положаје како би се обогатили. Диловање дроге, проневере, проституција и рекет за заштиту постали су нешто уобичајено.

Наравно, и многи амерички "извођачи радова", војни официри и официри ЦИА, такође су успели да зараде богатство путем разних корупционих шема, попут трговине дрогом. Читав рат је, уосталом, и започео ради богаћења корпоративних елита "код куће".

Војска је убрзо постала конкуренција ЦИА, а ЦИА није желела да дели информације. Војска је често прераспоређивала људе у обавештајне службе, без претходног искуства или обуке. ЦИА их је, с разлогом, сматрала аматерима. Ипак, упркос потешкоћама, они су успели да успоставе огромну базу имена за које су веровали да чине имена присталица НЛФ. Поред прикупљања обавештајних података, огромна мрежа агената постала је средство да ЦИА купује њихову лојалност.

Од пропаганде до тероризма

"Програм Феникс" је био масиван програм за убијање присталица Вијетконга, а заробљени су мучени како би ЦИА открили што више имена. То је била велика психолошка операција. Психолошке операције циљају на ум непријатеља. Могу се кретати у распону од пропаганде до тероризма, а обе су биле суштинске карактеристике "програма Феникс". Едвард Лендсдејл, бивши извршни директор маркетинга, који је постао стручњак ЦИА за "борбу против побуњеника", био је значајан пионир у овој тактици.

У Вијетнаму је ЦИА користила варијације обе ове тактике. ЦИА је чак издавала и стрипове у којима су објашњавали које предности Вијетнамцима нуди статус доушника. Бацили су милијарде пропагандних летака широм земље. ЦИА је ангажовала ексцентричног официра јужновијетнамске војске по имену Бе, који је био стручњак за вијетнамску митологију, како би разрадила идеологију за индоктринирање кадрова у још једном покушају да имитирају НЛФ.

У "програм Феникс" биле су укључене и америчке снаге за специјалне операције. Деловали су као саветници који су обучавали ПРУ тимове. Често су ови саветници слати у јединице ПРУ које су већ биле добро обучене и искусне у начинима вођења тајног ратовања.

Рат САД против планете

Ипак, сви ови напори који укључују листе непријатеља, центре за мучење, психолошке операције и одреде смрти, на крају би се показали бескорисним. ЦИА је само ретко успевала да ухвати високе чланове НЛФ-а. Нису успели ни да поврате контролу над селима. Делимично је то било зато што је цео програм био погрешно схваћен. ЦИА је покушала да усвоји тактику Вијетконга, игноришући њихове циљеве.

Искуства из "програма Феникс" ЦИА је примењивала у готово сваком каснијем америчком рату. У Сирији је ЦИА покушала да уништи производњу хране, болнице и школе, да становништво остави без воде или струје. Попут одреда смрти из "програма Феникс", у Сирији су често користили и хемијско оружје у покушају да сруше Асадову владу.

Једно од места за поновну примену нешто модификованих метода "програма Феникс" је Украјина, где је нацистичким одредима смрти дозвољено да тероришу цивилно становништво.

Једном речју, "програм Феникс" проширио је мрежу терора и тероризма широм света. И несумњиво ће то чинити и даље, све док траје рат Америке и њених савезника против планете.