Зашто је Сијева посета Москви кључни тренутак борбе против америчке хегемоније?

Међународни систем тренутно доживљава кризу размера светског рата, а глобална ситуација захтева даљу надоградњу кинеско-руских односа ради решавања спољних изазова са којима се обе земље суочавају, истиче Дмитриј Трењин, професор на Вишој економској школи и водећи научни сарадник на Институту за светску економију и међународне односе, анализирајући значај посете Си Ђинпинга Русији.

"Овде се не ради само о судбини Украјине, или будућности Тајвана. У питању је сам постојећи светски поредак и његов тренутни организациони принцип – америчка глобална хегемонија. Овај статус, који су Москва и Пекинг оштро одбацили, сада је доведен у питање", навео је стручњак за међународне односе у ауторском тексту за "РТ интернешенел".

"Већ неколико година САД ситуацију у којој се налазимо називају 'великом конкуренцијом моћи' – која је у 20. веку била суштина оба светска рата. Руси и Кинези се од деведесетих залажу за прелазак са униполарности коју предводе САД на мултиполарни светски поредак. Ова позиција добија подршку међу разним земљама Азије, Блиског истока, Африке и Латинске Америке. У ствари, процес системских промена је већ у току", додао је.

Трењин, уједно и члан Руског савета за међународне послове, анализирајући америчко потпиривање сукоба у Украјини, као и провокације према Кини, покушава да одгонетне и шта би могла да буде кинеско-руска стратегија којом ће две земље узвратити на америчку грчевиту потребу да одрже глобалну контролу.

Односи Москве и Пекинга далеко су, каже он, од чврсте блоковске дисциплине која постоји у западним савезима предвођеним САД, али кинески и руски лидери свакако разумеју да морају да сруше план Вашингтона да прво порази Русију, а затим и Кину.

Зато су, сматра, америчке претње Пекингу да не помаже Москви, заправо потенцијално контрапродуктивне.

"Руководству Кине ће тон ових опомена бити непристојан и без поштовања – посебно имајући у виду предстојеће испоруке америчког оружја Тајпеју. Иако је Кини свакако стало до тржишта САД и ЕУ за своје производе и услуге, пита се да ли заиста може да верује Вашингтону и његовим савезницима, с обзиром на искуство Москве са споразумима из Минска о Донбасу који су, како су признали бивши немачки и француски лидери, нису били ништа друго до трик да се купи време", наводи Трењин.

И иако се може очекивати много више координације између Пекинга и Москве, то, како он оцењује, не наговештава нови војни блок у Евроазији, већ веће заједничке напоре да се помогне свету да се брже креће ка мултиполарности, односно окончању америчке глобалне хегемоније.

Како ће то постићи?

Један од начина био би смањење улоге америчког долара у међународним трансакцијама, па се у том правцу већи део кинеско-руске билатералне трговине већ обавља у кинеским јуанима; Али, јуан се може користити и у пословању са трећим земљама.

Други начин да се помогне у успостављању новог светског поретка је унапређење незападних институција, као што су БРИКС и Шангајска организација за сарадњу, како би поставили агенду за свет у областима као што су финансије и технологија, енергија и клима, и, не мање важно, међународне безбедности.

"Недавни успон Кине као светског геополитичког, а не само геоекономског играча (за шта је пример њено недавно посредовање у иранско-саудијском зближавању) поздравља се у Русији као практичан корак ка новом поретку. Москва и Пекинг могу бити успешнији ако заједнички делују на смањењу економске и политичке зависности многих земаља на Блиском истоку, Азији, Африци и Латинској Америци од САД и њених европских савезника", додаје Трењин.

И у области војне безбедности, постоји много тога од чега Русија и Кина могу имати користи кроз ближу сарадњу – мимо постојећих формата. Овде је главни циљ одвратити Вашингтон, делом, а не само речју, од ескалације прокси рата против Русије у Украјини и од провоцирања Пекинга због Тајвана.

Једна специфична сфера јесте и дубински дијалог о нуклеарној политици и нуклеарној пролиферацији у садашњим условима конфронтације великих сила и стварног сукоба. Чак и док раде на преласку у мултиполарну будућност, Путин и Си сносе огромну одговорност да се постарају да се ова транзиција догоди без жестоког рата између великих сила. Ближа сарадња Кине и Русије по питањима безбедности учинила би транзицију безбеднијом