Турски председник Реџеп Тајип Ердоган наставља да блокира улазак Шведске у НАТО, а Мађарска жели новац ЕУ у замену за одобрење чланства обе земље, пише немачки "Велт".
Аутор текста Клеменс Вергин тврди да НАТО не треба да верује Турској и Мађарској, јер су обе земље развиле "неприкладне" везе са Русијом, а затим поставља питање да ли би НАТО уопште требало да дели осетљиве податке са тим земљама.
"У свом заокрету ка ауторитаризму, Анкара и Будимпешта су се значајно удаљиле од вредности за које се залаже НАТО. Алијанса би обе земље требало да третира као партнере са одређеним резервама, што би претпостављало, на пример, да не мора нужно да дели одређене осетљиве податке са Турском и Мађарском у оквиру НАТО-а", наводи Вергин, главни спољнополитички дописник немачког листа.
Међутим, Вергин говори о ауторитарности, али не помиње да се француски председник Емануел Макрон суочава са масовним протестима у земљи након што је прогурао пензиону реформу без гласања у парламенту, нити да је забранио протесте у одређеним деловима Париза.
Влада у Немачкој настоји да забрани једну од водећих опозиционих партија у земљи, Алтернативу за Немачку (АФД), чак и након раста популарности странке. Такав ауторитарни потез наишао би на негодовање Брисела и Берлина ако би Орбан уопште размишљао о забрани опозиционих партија у Мађарској.
Што се тиче "уцењивања" НАТО-а од стране Мађарске треба се сетити да је претходно ЕУ "уцењивала" Мађарску, захтевајући да изврши реформе у области владавине права како би добила милијарде фондова из ЕУ.
Кад се говори о демократском капацитету, мађарска влада предњачи над немачком владом. Орбанова странка Фидес добила је тако висок ниво подршке што је резултирало још једном убедљивом победом прошле године и двотрећинском већином у парламенту.
Подручје подељене безбедности
Вергин тврди да ће Финска вероватно ускоро ући у НАТО, пошто је Ердоган одустао од противљења чланству те земље у Алијанси. То значи да ће Финска вероватно ући у НАТО без Шведске.
Он објашњава да Анкара таквом одлуком врши притисак на мађарску владу - која такође блокира чланство две земље - да пристане барем на улазак Финске у Алијансу.
"Сада је вероватније да ће барем Финска, која је посебно рањива због дуге копнене границе са Русијом, моћи да се придружи НАТО-у у блиској будућности. Шведска ће, с друге стране, вероватно морати да сачека бар до избора у Турској. Североисточна Европа би тако постала подручје подељене безбедности, са Финцима унутар НАТО кишобрана и Швеђанима споља", истиче Вергин.
Аутор оцењује да су Турска и Мађарска хитну молбу нордијских земаља за чланство, изазвану сукобом у Украјини, претвориле у "фарсу" и спречиле пријем због нерелевантних разлога.