Све теже постаје бранити аргумент који повремено провејава у западним, и не само западним, медијима, када се говори о односима Русије и Кине, да је Пекинг суздржан према Москви, да игра неку "двоструку игру", да не жели да јача односе с Русијом.
Таква аргументација, не тако тешко оборива и раније, сада против себе има документ од 20 страна под називом "Заједничка изјава Руске Федерације и Народне Републике Кине о продубљивању свеобухватног партнерства и стратешке сарадње", објављен на крају дводневне посете кинеског председника Си Ђинпинга Москви. Писани доказ истинитости речи руског председника Владимира Путина да су односи Русије и Кине на највишем нивоу у историји.
Значај документа, наравно, далеко превазилази дневно-политичке наративе и медијске спинове. Он би могао бити конкретизација онога о чему последњих месеци интензивно говоре и Москва и Пекинг – стварања мултиполарног светског поретка.
Оно што је речено на почетку декларације: да "две стране намеравају да промовишу мултиполарни светски поредак, економску глобализацију и демократизацију међународних односа", као и развој праведнијег и рационалнијег глобалног управљања, добија разраду на странама заједничке изјаве које следе.
Право, а не правила
Односи две државе се за почетак постављају у складу с тим: потпуно међусобно уважавање и једнакост, уз истицање да се не ради о војно-политичком савезу нити оном који је блоковски и окренут против трећих земаља.
То је директна референца на оно за шта се Москва и Пекинг залажу отворено већ две деценије – а то је недељива европска и светска безбедност, каже научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Александар Митић за РТ Балкан.
"Односно, одсуство ширења војно-политичких алијанси, попут оних усмерених како против Руске Федерације у источној Европи, тако и против НР Кине у Индо-Пацифику. Уосталом, то је и саставни део кинеске Глобалне безбедносне иницијативе која је у неку руку и операционализована у тачки 2 кинеског предлога о успостављању мира у Украјини. Зато је она трн у оку Запада, а пре свега САД. Јер, ако путем ширења алијанси водите политику обуздавања ваших кључних стратешких противника – Русије и Кине – свако супротстављање таквом приступу је неприхватљиво и штетно", истиче Митић.
Он додаје да се у декларацији истиче и јасно противљење такозваном "поретку заснованом на правилима" који настоји да интерпретира међународно право на начин који одговара западним стратешким интересима.
"У то спада и читав низ дуплих стандарда чији је, нажалост, српски народ највећи сведок. Најзад, декларација истиче не само заједничку борбу Русије и Кине, већ и изузетно важну улогу нових регионалних полова моћи, односно земаља које желе да бране легитимне националне интересе", каже наш саговорник.
Како додаје, уважавају се незападне силе које, такође, попут Русије и Кине, "сматрају да је досадашњи поредак либерално-демократске хегемоније не само превазиђен, већ да су и покушаји да се он одржи – највећа претња међународној безбедности".
Некадашњи министар иностраних послова Југославије Живадин Јовановић за РТ Балкан додаје да иако су Кина и Русија дуги низ година стратешки партнери, ова посета представља нови квалитет у међусобним односима две земље. Она има значај не само за учвршћивање билатералне сарадње, већ и за глобална кретања.
"Заједничка декларација је охрабрење огромној већини светске заједнице и сигнал да се историја не може зауставити. Она показује да се отварају могућности за праведнији и људске цивилизације достојанственији свет. Ту постоји пуна сагласност и око тога чему треба да служи светски поредак: потребама човечанства а не узаног круга најбогатијих и потребама грамзивих мултинационалних корпорација које су углавном концентрисане на Западу", каже Јовановић.
Глобалне економске промене
Заједничком изјавом потврђује се сарадња Русије и Кине у бројним областима, од пољопривреде, свемира, интернета, вештачке интелигенције, а наглашава се и да ће бити проширена употреба националних валута у билатералној размени.
Кина подржава интегративне процесе Евроазијске економске уније, а Русија кинеску иницијативу "Један појас, један пут".
Две стране заинтересоване су и да имплементирају споразуме договорене на састанцима БРИКС-а, да разговарају о проширењу ове организације, као и даљем јачању Нове развојне банке, такође се наводи у изјави.
"У декларацији се најављује читав низ активности које ће оцртавати глобалне економске промене. Свакако да је међу најважнијима имплементација одлука БРИКС-а и јачање Нове банке за развој који би требало да допринесу новим изворима финансирања развојних пројеката, одсуству условљавања која долазе из међународних финансијских институција које контролише САД, као и снажењу процеса дедоларизације", истиче Митић.
Живадин Јовановић је уверен да ће после састанка Путина и Сија, чији је резултат и заједничка декларација, доћи до убрзаног јачања нових глобалних институција и организација, као што су Шангајска организација за сарадњу, или Евроазијска економска унија, БРИКС и Нова развојна банка, које се и помињу у заједничкој изјави.
"Верујем да ће Русија и Кина убрзо пронаћи глобалну алтернативу СВИФТ-у који је Запад затворио за Русију. То може бити добро не само за Русију и Кину, већ добро за читав свет јер СВИФТ је био механизам за "скидање кајмака" у међународним плаћањима од стране Запада. Под њиховом контролом је било међународно плаћање и пребијање потраживања уз узимање провизија и контролу новчаних токова на глобалном плану", напомиње Јовановић.
Недељивост безбедности и мира
Русија и Кина су такође навеле да ће наставити да јачају поверљиви дијалог преко највиших органа власти, као и консултације о стратешкој безбедности, а редовно ће одржавати заједничке војне вежбе у ваздуху и на мору јачајући поверење између две војске. У делу изјаве у којем се говори о заједничкој борби против тероризма позива се и на свеобухватну, независну и праведну истрагу експлозија на гасоводу Северно ток.
Јасно је изречено и шта Москва и Пекинг сматрају претњама по глобалну безбедност: америчко размештање противракетног штита и његових елемената у бројним земљама, ширење НАТО-а и непоштовање принципима на којима је био основан овај савез, склапање споразума АУКУС, војно-биолошке активности САД.
"Део заједничке изјаве у којем се говори о овим питањима полази од принципа недељивости безбедности и мира, али овог пута се у ту недељивост убраја и недељивост социјално-економског напретка човечанства. То је реаговање на настојање НАТО-а да постане глобални савез. Дуже време његово понашање нема никакве везе са његовим називом и са његовом полазном основом из 1949. године", истиче Јовановић.
Он напомиње да се он зове Северноатлантски савез, а одавно је и на јужном Атлантику и на Северном Пацифику, док је у Индијском океану веома дуго присутан.
"Сада долази до изражаја чињеница да је НАТО инструмент глобалне доминације, не северноатлантске. То је полуга којом САД покушавају да нас врате у униполарни светски поредак. Забрињавајуће је да не схватају да таква настојања немају никакве перспективе јер је свет далеко унутар мултиполарног светског поретка", истиче Јовановић.
Указује и на то да оно што је НАТО радио од пада Берлинског зида до данас у Европи са стратегијом ширења на исток, на руске границе, исту такву стратегију спроводио је и на Далеком истоку, у Индопацифику, у Азијско-пацифичком региону.
"Ако је у Пољској и Румунији постављао тзв. противракетне штитове, слично је радио у Јужној Кореји, у Јапану, на Филипинима. Сада је потпуно јасно да је то део исте стратегије доминације", каже Јовановић.
Свакако да постоје конкретни аспекти у безбедносној сарадњи који се не своде само на евентуалне испоруке наоружања, а што је сада у фокусу западних претњи уперених према Кини, истиче Митић.
"Ту су заједничке поморске вежбе Русије и Кине са партнерима, најпре крајем фебруара са Јужном Африком у Индијском океану, а а пре неколико дана са Ираном у Оманском заливу. С обзиром да се претње Кине и њено опкољавање углавном врше поморским путем, а тога ће бити још више са стварањем коалиције АУКУС, овакве вежбе су важна демонстрација припремљености кинеске морнарице, која је иначе већ сада највећа на свету", указује Митић.
Он додаје да се, с друге стране, опредељеност за сарадњу на копну може видети и у подршци борби против акција терористичке групе Исламски покрет Источног Туркестана која изводи терористичке нападе у кинеском Синђангу.
"У борби против овог покрета важну улогу може да има и РФ, с обзиром на руску базу на југу Таџикистана, у близини авганистанске границе и региона у којем делују антикинеске терористичке групације", наводи Митић.