Васељенски патријарх Вартоломеј изјавио је да Руска православна црква (РПЦ) дели одговорност за сукоб у Украјини, али и да је спреман да помогне у послератном "духовном опоравку" Русије.
Како наводи Ројтерс, овакви коментари патријарха Вартоломеја представљају својеврсни "укор" упућен патријарху РПЦ Кирилу, који подржава руску Специјалну војну операцију (СВО), што је, наводи агенција, поделило православну цркву у свету.
Познат је и Вартоломејов став да руске власти користе руску цркву као "инструмент за своје стратешке циљеве".
"Црква и државни врх у Русији сарађивали су у злочину 'агресије' и делили одговорност за злочине који су уследили, попут шокантних отмица украјинске деце", изјавио је Вартоломеј, указујући на оптужницу коју је Суд у Хагу подигао против председника Русије Владимира Путина теретећи га за насилну депортацију деце с украјинске територије у РФ.
"Наш међурелигијски дијалог мора да се фокусира на начине да се одупре и неутралише капацитете руководства Московске патријаршије да подрива јединство и да теолошки легитимише злочиначко понашање", додао је "први међу једнаким" патријарсима Православне цркве, која има око 260 милиона верника широм света, од којих око 100 милиона у Русији.
Међутим, Вартоломеј, ношен мотивима политичког карактера, ранијим одлукама је сугерисао да је ипак "једнакији" од других, и још горе – да ради на разбијању православља, што је најочигледније управо у Украјини.
Не дели православље руски патријарх већ онај васељенски
Наиме, није подршка патријарха Кирила руској СВО поделила православље већ управо Вартоломејова одлука да расколничкој црквеној групи у Украјини, тзв. Православној цркви Украјине додели томос о аутокефалности (јануар, 2019).
Издавању томоса претходио је споразум између васељенског патријарха и тадашњег украјинског председника Петра Порошенка (новембар, 2018) о сарадњи Цариградске патријаршије и државе Украјине, а пре свега о сарадњи на стварању самосталне православне цркве у Украјини.
Одлука да подржи украјинске расколнике део је плана усмереног на слабљење позиција Московске патријаршије у Украјини, а потенцијално је отворила врата за негативне процесе који могу да доведу до разбијања јединства православног света уопште.
Уместо неприкосновеног чувара канона, васељенски патријарх се претворио у грубог рушиоца истог. Уместо политике помирења која је увек била својствена Цариграду, сада се из Истанбула спроводи политика притисака и условљавања.
О разбијању православља на украјински начин владика бачки Иринеј је рекао да је "Цариградска патријаршија све време знала колико је постмајданска украјинска власт, пројектована као најрадикалнија антируска гарнитура у директној служби НАТО-а и политичког Запада, не само заинтересована за трансформацију расколничких групација у својеврсну државну цркву него и максимално активна у прогону реалне канонске цркве (шиканирање свештенства, отимање храмова и насилна пререгистрација парохија, терор над верницима...)".
А од почетка СВО прогон канонске УПЦ Московске патријаршије и терор који украјинске структуре спроводе над свештенством и верницима исте добио је страховите димензије.