Руски председник Владимир Путин нема тренутних планова за мир у Украјини и због тога Запад треба да се припреми да Кијеву још дуго времена доставља помоћ, упозорио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.
"Председник Путин не планира мир, он планира још ратовања", рекао је Столтенберг у интервјуу за Гардијан.
Он је навео да Русија повећава војну индустријску производњу и настоји да "допре до ауторитарних режима, попут Ирана или Северне Кореје и других, у покушају да набави више оружја".
Столтенберг је оценио, како преноси Танјуг, да је руски председник опредељен за "рат исцрпљивања" и саопштио је да жели да чланице НАТО подрже одлуку о издвајању најмање два одсто БДП-а за одбрану на следећем самиту савеза, у Виљнусу, главном граду Литваније.
Жестоки сукоби, које се тренутно воде око Бахмута, у источној Украјини, показују да је Русија спремна да "само убаци хиљаде и хиљаде војника и положи много жртава за минималне добитке", рекао је генерални секретар НАТО.
Из тог разлога, према његовом мишљењу, САД, Британија, Француска, Немачка и друге западне државе морају да буду спремне да подрже Украјину оружјем, муницијом и резервним деловима током дужег времена.
"Потреба ће и даље постојати, јер је ово рат исцрпљивања, а реч је о индустријским капацитетима за одржавање подршке", рекао је генерални секретар Алијансе.
Он је као пример навео да су у овом тренутку сукоби толико интензивни да украјинска употреба артиљеријских граната износи 4.000 до 7.000 дневно, у односу на 20.000 Русије, што је више од западне производње.
"Тренутна стопа потрошње муниције већа је од тренутне стопе производње", рекао је Столтенберг, иако нови уговори указују да се то мења.
Раније ове недеље, чланице ЕУ су се сложиле да испоруче Украјини милион граната, што је довољно за шест месеци или нешто више.
Столтенберг је изјавио и да жели да чланице НАТО буду спремне да потроше више како би преокренуле руску агресију.
Годишњи извештај НАТО-а, објављен у уторак, показује да је само седам од 30 држава чланица - САД, Велика Британија, Пољска, Грчка и балтичке земље, испунило тренутни циљ потрошње за одбрану од два одсто БДП-а 2022.
Француска са 1,89 одсто и Немачка на 1,49 одсто су у паду, иако су се обе обавезале на повећање.