Европска унија ставила је себе у незавидан положај када је представила амбициозан план за хитну, заједничку набавку муниције за Украјину и за јачање европске одбрамбене индустрије у сврху нове ере конфронтације са Русијом.
Неке чланице ЕУ, међутим, нису сигурне да је Брисел дорастао том послу, пише "Политико".
Медиј констатује да ће ово бити кључни тест за кредибилитет заједничких европских одбрамбених напора - али и застрашујући изазов за организацију која је конципирана као економски мировни пројекат без војне компоненте у својој организацији.
Већи утрошак од производње
С обзиром на то да Украјина троши муницију брже него што су све фабрике западног света у стању да произведу, планирана проширења производних капацитета, који је смањиван последњих 30 година, у овим тренуцима постаје главни приоритет европског блока.
Према "Гардијану", у овом тренутку украјинска употреба артиљеријских граната је толико интензивна да се троши између 4.000 и 7.000 дневно, наспрам 20.000 руских, и очигледно је већа од западне производње.
Такво стање констатовао је и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.
"Тренутна стопа потрошње муниције већа је од актуелне стопе производње", рекао је он.
Амбициозан план, компликована бирократија
Тако је ЕУ пристала да потроши милијарду евра за пребацивање већег броја постојећих залиха муниције својих чланица у Кијев и још милијарду како би заједнички наручила најчешће коришћене артиљеријске гранате НАТО стандарда 155 милиметара, које им је Влада Зеленског претходно тражила.
Осамнаест земаља, укључујући Норвешку која није чланица ЕУ, сложило се да обједини своје наруџбине преко ЕУ за пошиљку милион комада муниције у Украјину ове године.
Лидери ЕУ требало би да на самиту који почиње данас потпишу план, који је стихијски направљен као у случају колективне куповине вакцина током пандемије ковида-19.
Немачка, дом једног од три највећа европска произвођача муниције, "Рајнметала", придружила се након извесног оклевања плану колективне куповине и индустријске експанзије. Наиме, они ће пуном брзином ући и у план националне набавке оружја, позивајући европске партнере да се придруже са сопственим оквиром набавки.
Док је европски комесар за одбрамбену индустрију, Тијери Бретон, прошле недеље обилазио произвођаче муниције и експлозива у централној Европи и говорио им о новом курсу ЕУ - "ратне економије", Комисија је признала да можда неће моћи да задовољи потребе Украјине.
"Потписивање великих уговора, консолидованих на европском нивоу, за наменску индустрију је сигнал за предузимање акције. Али ово није гаранција да ће испорука стићи на време", рекла је комесарка Мерид Мекгинис Европском парламенту.
Да би се позабавила овим проблемом, нова радна група ЕУ за одбрамбену заједничку набавку одредила је производне капацитете за 27 земаља, идентификујући 15 произвођача у 11 земаља који производе различите врсте муниције коју користи Украјина - међутим, ђаво је у детаљима.
Пред којим изазовима се нашла ЕУ?
Први изазов биће покушај да се ускладе наруџбине граната са асортиманом артиљеријских оруђа и тенкова који су потребни Украјини, пошто нису све гранате од 155 милиметара исте.
Затим, постоји сложен ланац снабдевања, који је већ растегнут до крајњих граница услед глобалне потражње сировина.
Радна група је већ идентификовала кључне проблеме који ће морати да се превазиђу, посебно у набавци експлозива.
Додатни проблем представља чињеница да је "БАЕ Системс", још један од водећих европских произвођача муниције, заједно са француским "Некстером", искључен из програма ЕУ због брегзита. Дакле, иако има уговоре са британском владом за повећање производње за снабдевање Украјине, неће имати користи од заједничких поруџбина ЕУ.
Према плану ЕУ, националне поруџбине биће делимично надокнађене од стране Европског мировног фонда, ванбуџетског фонда који је допуњен са 5,9 милијарди евра за период до 2027. године.
Према стратегији, коју су предложили Бретон и високи представник за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, Европска одбрамбена агенција ће послужити као уговорна страна за пројекат.
Међутим, критичари кажу да то мало међувладино тело, које је створено 2004. са циљем да промовише одбрамбени интегритет земаља чланица, има мало искуства у управљању тако сложеним уговорима. Немачки званичник, који је желео да остане анониман, рекао је да је пре у питању аналитички центар, односно тинк тенк, него агенција за набавку.
Са друге стране, набавка оружја у Немачкој је толико спора и оптерећена бирократијом да је Ева Хогл, парламентарна комесарка за оружане снаге, обавестила јавност прошле недеље да још није потрошен ниједан цент од 100 милијарди евра специјалног фонда за одбрану који је пре годину дана најавио немачки канцелар Олаф Шолц.
Извршни директор Европске одбрамбене агенције Јиржи Шедиви признао је да би за њих управљање тако великом колективном куповином заиста била нова област, али да ће координациона улога организације бити кључна.
"Имамо правни оквир, а међу дефинисаним улогама агенције је и могућност да делује као агенција за аквизицију", рекао је он за "Политико".
У међувремену, индустрија се жали да компаније не виде да су потписани стварни дугорочни уговори који би им омогућили да прошире производњу упркос великим најавама политичара.
"Рајнметалова" књига поруџбина муниције порасла је за 40 одсто у 2022. години, али да производња тренутно покрива само две трећине капацитета, јер се чекају нови владини уговори.
"Требају ми наређења. Без наруџбина, нећу производити ништа. За сваки недостатак муниције неће бити крива одбрамбена индустрија", рекао је извршни директор "Рајнметала" Армин Папергер за "Блумберг".
Произвођачи не би могли да задовоље потребе Украјине, осим ако владе чланица не удвоструче своје производне капацитете, рекао је Папергер.
Јан Пи, извршни директор Европског удружења за ваздухопловну, безбедносну и одбрамбену индустрију, које је саветовало Комисију, рекао је да ће многе замке морати да се превазиђу и да су досадашњи резултати у европској сарадњи у области наоружања лоши.
"Не можете само улити новац у систем и очекивати да ће се производња на неки начин повећати. Постоји велики административни изазови", упозорио је он и нагласио да је компанијама потребна сигурност у виду обавезивања влада на вишегодишње повећање набавки како би оправдале пословни ризик за проширење својих производних капацитета.
Ако ЕУ жели да стекне кредибилитет на одбрамбеној сцени, боње им је да овај план функционише. Али рани знаци нису охрабрујући, закључује "Политико".