Французи су бесни због реформе пензионог система, пише "Њујорк тајмс" и наводи да је мало вероватно да ће тај бес ублажити ТВ интервју председника Емануела Макрона који је нови закон бранио као "економску неопходност".
Подсећа се да је Макрон једва преживео два гласања о неповерењу влади у Народној скупштини, али да то није превише утицало на став француског председника.
"Неки се и даље надају да би усвајање закона могло да буде стопирано. На крају крајева, постоји преседан да је француска влада повукла непопуларан закон уочи масовних протеста, што се догодило 2006. године", пише новинар Кол Станглер у ауторском тексту за амерички лист и додаје да је потребно да закон преживи Уставни суд који би могао да буде сумњичав према начину на који је он донет.
Међутим, чак и уколико све буде прошло како треба по владу, биће то Пирова победа, истиче се у анализи јер се штета која јој је нанета претходних недеља не може поништити.
"Макрон је спалио мостове са потенцијалним савезницима, затровао односе са могућим партнерима у преговорима и окупио већину јавности Француске против себе", пише "Њујорк тајмс" и истиче да, судећи по масовности штрајкова широм земље, незадовољство неће нестати.
Једноставно речено, пише Станглер, Макрону ће сада бити теже да влада јер без већине у Скупштини, његова странка у великој мери остаје без подршке десничарских републиканаца.
"Тешко је замислити да ће се странка удружити са Јелисејском палатом на теми великих реформи", наводи се у тексту.
Што је још важније, председник је изгубио поверење француске јавности, игноришући да су за њега гласали милиони на председничким изборима како би спречили крајње десничаре да дођу на власт.
"Захваљујући његовој реформи пензионог система, рејтинг му је пао на испод 30 процената", пише "Њујорк тајмс".
Француски новинар истиче да је данашњи тренутак веома сличан раним фазама покрета Жутих прслука 2018. године када је предлог о повећању пореза на гориво покренуло вишенедељне демонстрације. Као и сада, Макрон се ни тада недељама није оглашавао о том питању.
С обзиром на то да председник Француске игнорише молбе за организовање референдума или одржавање нових парламентарних избора, позиви на реформу политичких институција у Француској могли би да постану још гласнији.
У међувремену, протести постају све више реметилачки - активисти су блокирали саобраћај на аутопуту, спуштали су се на шине и предводили ноћне маршеве.
"Демонстранти одговарају влади која је више пута игнорисала јавно мњење, молбе умерених синдиката и велике уличне протесте. А као што Французи знају из сопствене историје, од 1789. и 1968. до Жутих прслука, директна акција уз народни мандат често даје резултате - чак и ако је гласна и непослушна", закључује француски новинар.