САД све више размишљају о враћању смртне казне стрељањем

Америчка савезна држава Ајдахо усвојила је ове недеље закон који омогућава држави да изврши смртну казну стрељањем и тиме се сврстала уз Мисисипи, Јуту, Оклахому и Јужну Каролину у којима већ постоји законска могућност да уместо смртоносне инјекције егзекуцију над затвореником осуђеним на најстрожу казну изврши стрељачки вод.

Враћање смртне казне стрељањем у савезним државама проузроковала је одлука фармацеутских кућа да забране употребу њихових медикамената за смртоносну инјекцију, због чега се стрељачки вод све више разматра као могућа замена, пише агенција АП.

Уз то, наводи се да има и заговорника тезе, а међу њима су и поједини судови, да је смрт стрељањем мање болна од оне коју проузрокује смртоносна инјекција.  

Према закону усвојеном у Ајдаху, стрељачки вод биће употребљен за извршење смртне казне једино ако не буду могли да се обезбеде медикаменти потребни за смртоносну инјекцију.  

Последњи пут стрељачки вод употребљен је као извршилац казне у САД 2010. године. Тада је на овај начин извршена смртна казна над Рони Ли Гарднером, осуђеним због убиства адвоката, у државном затвору у Јути.

Описује се да је Гарднер стављен у столицу са врећама песка око њега и метом постављеном изнад његове главе. Петорица затворских чувара изабраних из групе од 25 добровољаца испалила је у њега хице из пушке са удаљености од око осам метара. Гарднер је проглашен мртвим два минута касније.

Једна од пушака била је напуњена ћорцима, нико од петорице чувара није знао која, како они који су извршили смртну казну стрељањем не би знали ко је испалио смртоносне хице или како би могли да живе у уверењу да је њихова пушка била празна.

Јута је једина америчка савезна држава која је обавила смртну казну стрељањем у последњих 50 година.

Међутим, како медикаменти за смртоносне инјекције постају све недоступнији, и друге савезне државе законски враћају овакво извршење смртне казне.

Како се наводи, од 2000-их најчешћи начин извршења смртне казне је инјекцијом која садржи смртоносни коктел лекова, али фармацеутске компаније све чешће забрањују употребу њихових производа у сврху одузимања живота. У извештају се наводи да државе све теже долазе до лекова потребних за смртоносни коктел, због чега понекад прибегавају заменама које, према речима критичара, могу изазвати неподношљиву бол код осуђеника пре него што сконча.

У неким државама поново се враћа употреба електричне столице или гасне коморе, али је, према појединим мишљењима, стрељачки вод "хуманији" начин егзекуције.

Таквог је мишљења судија Врховног суда Соња Сотомајор. Када је захтев затвореника из Алабаме да буде стрељан, а не да му се убризга смртоносна инјекција, одбијен, Сотомајор је, изражавајући неслагање са таквом судском одлуком навела да смртоносни лекови могу да замаскирају јаку бол паралишући осуђеника док је још свестан. Према њеном тада изнетом мишљењу, смрт стрељањем је мање болна и бржа.

Проблематика извршења егзекуције у америчким затворима разматрала се на суду и 2019. године када је анестезиолог Џозеф Антонини изнео мишљење да стрељање не гарантује безболну смрт и да би осуђеник могао да остане свестан још десетак секунди пошто га хицима изрешета стрељачки вод.

Има и оних који сматрају да је извршење смртне казне уз помоћ стрељачког вода много насилније од убризгавања инјекције, да може да изазове трауму код рођака жртава, као и оних који су у тај чин укључени.

Осмим амандманом америчког Устава забрањена је "окрутна и неуобичајена" казна, али како је 2019. године пресудио Врховни суд "одређени степен боли" не значи да је казна противна овом члану закона.

Судије су образложиле да "Устав не гарантује затворенику безболну смрт – нешто што није гарантовано ни многим људима".