"Вашингтон пост": Савез који има потенцијал да промени глобални поредак

У геополитици 70-их, одлука Сједињених Држава да нормализују односе са комунистичком Кином и укину забрану продаје осетљиве војне технологије Пекингу била је позната као "играње на кинеску карту", пише "Вашингтон пост".

Ова одлука била је усмерена против Совјетског Савеза. Са посетом председника Си Ђинпинга Москви овог месеца, Кина је показала да је спремна да игра на "руску карту", како би се супротставила покушајима САД да опколе Кину и обуздају њен економски и војни успон.

Овај растући савез између два највећа америчка стратешка и војна ривала има потенцијал да промени глобални поредак једнако дубоко као што су то учиниле Сједињене Државе пре пола века. Америка и њени савезници морају да припреме одговор на то, оцењује "Вашингтон пост".

Одбацивање "поретка заснованог на правилима"

Кина и Русија деле заједничку забринутост од опкољавања од стране Сједињених Држава и НАТО-а. Русија види ширење НАТО-а на исток као егзистенцијалну претњу, и то је главни разлог за сукоб у Украјини. Кина се прибојава да Сједињене Државе покушавају да створе "Индо-пацифички НАТО" са својим азијским савезницима, од Филипина до Аустралије.

Штавише, и Кина и Русија презиру западне демократске вредности и светски поредак заснован на правилима, којим доминирају Сједињене Државе. Они верују у супериорност сопственог система управљања.

Када су се састала двојица лидера, Путин је честитао Сију на његовом поновном избору за трећи председнички мандат. Си је рекао да очекује да ће Путин победити на изборима 2024. године.

Русија и Кина располажу са највећим арсеналом нуклеарног оружја на свету. Сада Кина проширује свој нуклеарни арсенал како би покушала да постигне паритет са Сједињеним Државама у наредној деценији.

Русији је потребна Кина ради куповине нафте, гаса и жита. Кина је наставила да испоручује Русији летелице и делове за беспилотне летелице, као и полупроводнике. Али до сада није било извештаја о томе да је Пекинг обезбедио смртоносно оружје, на шта је Бајденова администрација упозорила као на своју "црвену линију", оцењује лист.

Европска порука Кини

Упркос свом отворено проруском ставу, Кина је наговестила да би могла обезбедити мир у Украјини. Пре тога је Кина помогла у дипломатском приближавању Ирана и Саудијске Арабије.

Си је отишао у Москву нудећи свој мировни план од 12 тачака за окончање сукоба. У међувремену, Си није показао интересовање да оде у Кијев како би се састао са украјинским председником Владимиром Зеленским.

Председник Бајден је рат у Украјини представио као "борбу између демократије и аутократије, између слободе и репресије, између поретка заснованог на правилима и поретка којим се успоставља грубом силом." То није импресионирало Сија, који заговара идеју да је западна демократија једноставно потрошена.

Економски и трговински односи Кине са Европом су далеко важнији него односи са Русијом, сматра "Вашингтон пост". Кинеског вођу треба подсетити на то када се сретне са европским званичницима који му долазе у посету, почев од шпанског премијера Педра Санчеза.

Француски председник Емануел Макрон требало би да посети Кину следећег месеца. Европљани треба да пошаљу јасну и недвосмислену поруку да Кина треба да искористи свој утицај на Путина да се оконча сукоб у Украјини.