"Политико": Америка жели да се њени савезници супротставе Кини, Пекинг узвраћа ударац

Кина и САД су у трци да изграде своје светске блокове моћи, и обе користе исту тачку притиска - рат у Украјини, пише "Политико".

Прошле недеље, кинески лидер Си Ђинпинг провео је три дана у Русији, учвршћујући партнерство са руским председником Владимиром Путином. У уторак, амерички председник Џозеф Бајден започиње свој други Самит за демократију — са циљем да окупи светске лидере око "принципа слободе, владавине права и људских права". Циљ је, пише "Политико", да се свет уједини против Кине и Русије.

У Бајденовом "савезу демократија", Европа је у најбољем случају била амбивалентна према Кини. Неке од најважнијих земаља, као што су Француска и Немачка, забринуте су да би одвајање од Кине изазвало превише економског бола.

Због руске Специјалне војне операције у Украјини, Европљани почињу да обраћају више пажње на Бајденову поруку о опасностима зависности од "диктатура". Хитно као никада раније, они ограничавају извоз опреме за производњу чипова у Кину, забрањују ТикТок и гурају протекционистичку трговинску политику. Чак и Немачка, највећа економија Европске уније и велики инвеститор у Кини која се дуго уздржавала, почиње да доводи у питање свој пословни етос.

Кина узвраћа ударац јачањем веза са Русијом, нудећи мировни план за Украјину.

Када је Џозеф Бајден победио на председничким изборима 2020, Европљани нису желели да чују његове велике приче о заједничком супротстављању ауторитаризму. Бајденов покушај да заустави значајан трговински споразум између ЕУ и Кине у недељама пре његове инаугурације наишао је на презир немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона.

Од тада су европски лидери подељени по том питању, а многи од њих су фрустрирани владом САД која говори о савезима, а истовремено постаје економски протекционистичка.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен била је пријемчива за поруку Беле куће. "Кина која је све одлучнија у стварању зависности на свим континентима", рекла је Фон дер Лајен крајем прошле године.

"Насупрот томе, погледајте шта САД и Европа могу да постигну ако удружимо снаге", рекла је она председавајући сесијом на првом Бајденовом самиту за демократију 2021.

То је потпуно другачији тон од Меркелове, која је снажно одбацивала позиве Европи да стане на страну САД против Кине док је била на функцији, до децембра 2021. "Веома бих желела да избегнем прављење блокова", рекла је Меркелова на Економском форуму у Давосу у јануару 2021.

Бајден: Зближавање Русије и Кине је преувеличано, бранићемо сваки педаљ НАТО територије

Након што су САД савезницима поделиле обавештајне податке да Кина разматра слање оружја Русији, немачки канцелар Олаф Шолц је упозорио да ће бити "последица" ако Кина то учини, док је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ то назвао "црвеном линијом".

Две немачке доминантне политичке партије десног центра сада планирају да преокрену прагматичан став Меркелове према Кини, тврдећи да је одржавање мира кроз трговину пропало, наводи се у нацрту документа о ставу који је објавио "Политико".

"У време када су демократије широм света угрожене, трансатлантски односи су јачи него што су били много година", рекао је Михаел Рот, председник одбора за спољне послове Бундестага.

Многи у Европи још се нерадо удаљавају од Кине — посебно у сфери трговине. Политика "Запад против свих осталих не би функционисала", рекла је прошлог месеца генерални директор Европске комисије за трговину Сабине Вејанд, додајући да је "клуб либералних демократија сувише мали."

А европски званичници и даље покушавају да одвоје Кину од Путина. Током наредне две недеље, Макрон, Фон дер Лајен и шпански премијер Педро Санчез посетиће Кину одвојено путовањима како би спречили присније партнерство Пекинга и Москве.

САД појачавају притисак. За овонедељни самит, Бајденова администрација позвала је осам нових земаља за које тврде да имају политичку вољу да унапреде демократију.

Бајденова администрација такође дели улогу домаћина ове године са Холандијом, Костариком, Јужном Корејом и Замбијом како би нагласила ширину демократске коалиције. До сусрета долази три недеље након што се Холандија удружила са САД у ограничавању извоза напредних полупроводничких технологија у Кину.

Али учвршћивање савеза са земљама изван Европе показало се једнако тешким. Соломонска Острва — дугогодишњи савезник САД, оглушила су се о Бајденову реторику потписивањем безбедносног договора са Пекингом 2021.

Деловима Африке је, такође, тешко да пређу на страну САД, посебно зато што је толико земаља имало користи од великих кинеских инвестиција у инфраструктуру. Док је 27 афричких земаља гласало за резолуцију УН из марта 2022. против агресије Русије, 16 других – укључујући Јужну Африку – било је уздржано од гласања, док је Еритреја гласала против.

У Латинској Америци, Костарика је једина земља која се придружила америчким санкцијама против Русије. А регионална трговинска групација Меркосур одбила је у јулу захтев украјинског председника Владимира Зеленског да јој се обрати.

Кина се представила као земља која се залаже за мир у Украјини

Што се тиче Украјине, Пекинг покушава да покаже своју пријатељскију страну — али и Русији и Западу. Сијева посета Путину довела је до вишеструких споразума о стратешкој сарадњи који су укључивали повећање продаје руског гаса Пекингу, као и споразуме о проширењу прекограничних транспортних веза изградњом нових мостова и путева.

Истовремено, Кина је кренула у глобалну кампању у којој жели да се представи као земља која се залаже за мир у Украјини. Пекинг пласира потенцијални мировни план од 12 тачака. Кинески министар спољних послова Ћин Ганг је у телефонском разговору раније овог месеца уверио украјинског министра спољних послова Дмитра Кулебу да Пекинг жели да има "конструктивну улогу" у окончању сукоба.

Кина је такође прошле недеље била домаћин Међународног форума о демократији, на којем је учествовало 300 учесника из 100 земаља. Група је разговарала о "различитим облицима демократије, осуђујући монистичке и хегемонистичке наративе о овој теми", објавили су кинески државни медији.

"Ми подржавамо истински мултилатерализам, радимо за мултиполарни свет и већу демократију у међународним односима и чинимо глобалну управу праведнијом и праведнијом", рекао је раније овог месеца портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин.

Та реторика наглашава прелазак Пекинга са потпуног одбијања критике његовог политичког система ка семантичком редефинисању демократије и људских права.

Упитан о самиту о демократији Бајденове администрације, портпарол кинеске амбасаде Лиу Пенгиу, рекао је да САД покушавају да поделе свет на "демократски" и "недемократски" табор на основу својих критеријума и отворено провоцирају поделе и сукоб.

Колико год Пекинг желео да задржи трговинске везе са Европом, он постаје и све агресивнији према трговинским партнерима који му окрећу леђа. Кина је увела трговински ембарго против Литваније 2021. године након што је Тајван отворио дипломатско представништво у тој земљи. Недавно је запретио Холандији могућом одмаздом због пристајања на страну САД у вези са полупроводницима.

Упркос рату и реторици о раздвајању, економска моћ Кине значи да и САД и остатак демократског света морају да пронађу начин да уравнотеже своје страхове од растуће моћи Пекинга са реалношћу да нема потпуног одвајања.