Министарство одбране Велике Британије саопштило је прошле недеље да Краљевско друштво, најзначајнија британска научна група, подржава контроверзну одлуку о слању муниције са осиромашеним уранијумом у Украјину.
Званичник Министарства одбране је обавестио медије да је независно истраживање научника, као што је Краљевско друштво, проценило да ће утицај употребе муниције са осиромашеним уранијумом на лично здравље и животну средину "вероватно бити мали".
У саопштењу је цитирано Краљевско друштво, упркос томе што је ова група научника замерила Пентагону још 2003. године да користи то њихово истраживање да оправда то што амерички тенкови испаљују оружје у Ираку, пишу британски медији.
У одговору Краљевског друштва на питање медија наводи се да се и данас Министарство одбране Велике Британије позива на њихова два извештаја објављена 2001/02 о опасностима по здравље од муниције са осиромашеним уранијумом.
Портпарол овог друштва је изјавио да осиромашени уранијум није област коју активно истражује Друштво и да од тада нису ажурирали или објавили нова истраживања.
Америчка војска је 2003. године користила те извештаје Краљевског друштва да брани употребу осиромашеног уранијума у Ираку. Медији су открили да је Краљевско друштво са негодовањем гледало на тврдње Пентагонао да имају њихову подршку у ставу да осиромашени уранијум није опасан.
"У ствари и војници и цивили су у краткорочној и дугорочној опасности. Деца која се играју на контаминираним местима била су посебно угрожена", рекао је професор Брајан Спрат, председавајући радне групе Краљевског друштва за осиромашени уранијум.
Он је упозорио да би одређени број војника могао да претрпи оштећење бубрега и повећан ризик од рака плућа ако се удахну значајне количине осиромашеног уранијума, на пример унутар оклопног возила погођеног ракетом са осиромашеним уранијумом.
Опасност прети и ако делови пројектила са осиромашеним уранијумом остану у земљи, јер дугорочно може да исцури у залихе воде. Препоручено је да се фрагменти из пројектила са осиромашеним уранијумом рашчисте и да се спроведе дуготрајно узорковање залиха воде.
Нечувени спин Министарства одбране
Даг Вир, директор истраживања у Опсерваторији за истраживање животне средине оценио је да је најновији спин Министарства одбране о истраживању Краљевског друштва прилично нечувен, али не и без преседана.
Вир је 2012. уредио извештај за Кампању против осиромашеног уранијума у којем се наводи да је Министарство одбране "изабрало резултате истраживања који су задржали став о осиромашеном уранијуму као прихватљивом, упркос све већем броју научних доказа који наглашавају неизвесност и препоручују мере предострожности".
Подсетио је и како је један министар одбране једном рекао посланицима да је ревизија Министарства одбране утврдила да је употреба осиромашеног уранијума дозвољена према Женевским конвенцијама, а у ствари таква ревизија у том тренутку није спроведена.
"Оно што нису урадили је проучавање изложености цивила, било где", каже Вир.
Осиромашени уранијум је хемијски токсичан и радиоактиван тешки метал који се производи као отпад из нуклеарних електрана. Војска га користи за пробијање тенкова јер је изузетно густ.
Међутим, научна дебата се наставља о дугорочним ризицима по здравље људи и животну средину у зонама након конфликта. Гранате са осиромашеним уранијумумом испалиле су британске снаге у операцијама против Ирака 1991. и 2003. године.
Муниција са ОУ коришћена је у великој мери око града Фалуџе, где се данас, деценијама након тога говори о урођеним манама деце и порасту броја случајева рака.
Овакву опасну муницију НАТО је користио и у операцијама у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори и на Косову и Метохији током распада Југославије.
Италијански војници који су добили рак након служења у тим мисијама на Балкану успешно су тужили своје министарство одбране за одштету. Срби су покушали да воде сличан спор против НАТО-а.
Студија коју је на Косову и Метохији спровео Програм УН за животну средину (УНЕП) убрзо након завршетка тог сукоба открила је ниске нивое радиоактивности. Међутим, нису били у могућности да размотре дугорочне последице и прегледали су само 11 од 112 локација на којима је остао осиромашени уранијум.
Каснија студија УНЕП-а у Србији је открила значајнију корозију граната са осиромашеним уранијумом и да су многе од њих биле дубоко у земљи. У накнадном извештају УН-а у Босни утврђено је да је вода за пиће контаминирана, иако на ниским нивоима.
Након инвазије на Ирак, Министарство одбране је рекло да признаје моралну обавезу да помогне Ираку да очисти остатке уранијума из отприлике 420 пројектила које је испалио.
Осам контаминираних возила је уклоњено, а Одељење за међународни развој Уједињеног Краљевства је обезбедило одређена средства за даље чишћење, али се показало неадекватним јер тимовима за уклањање недостају мерачи радијације.
Москва је бурно реаговала на вест да ће Британија испоручити муницију са осиромашеним уранијумом Украјини. У оправдавању испоруке граната са осиромашеним уранијумом Украјини, британска државна министарка за питања одбране Анабел Голди рекла је да су овакви пројектили "веома ефикасни у победи модерних тенкова и оклопних возила".